После низа зановетања и опструисања да формирају Заједницу српских општина, Иса Мустафа и Хашим Тачи, премијер и председник Косова, решили су да иду и корак даље. Уместо ЗСО, Тачи сада оснива Комисију за помирење жртава породица, а Мустафа тражи нови формат преговора у који би била укључене опозиција са обе стране, као и припадници невладиног сектора.
Спутњик истражује шта се крије иза тих изненадних потеза.
Наиме, ни Тачијев ни Мустафин предлог нису нови, ни њихови. Тачи је само реализовао оно што му је као идеју натукла Хилари Клинтон током последње посете Приштини када је предложила да „крене са националним помирењем пре свега у оквиру српске заједнице на Косову“. Мустафа је пак поновио идеју коју је прошле године шефици преговарачког тима Приштине Едити Тахири изнела нова шефица Канцеларије Европске уније на Косову Наталија Апостолова.
Поента, како се претпоставља, и Тачијеве и Мустафине „идеје“ је да се српска заједница на Косову и у политичком и у сваком другом смислу што више „изолује“ од утицаја Београда, како би се у једном тренутку у преговорима у Бриселу суочили Срби са Косова и Срби из Београда, чиме би Приштина напокон остварила свој циљ. Незванично, у целу причу око процеса „помирења“ Тачи је ангажовао и Мартија Ахтисарија, бившег посредника у преговорима за статус КиМ, који му је предложио и да у погодном тренутку Србима на Косову понуди опцију „изјашњавања“ која би требало да их натера да се одлуче да ли је за њих главни град Приштина или Београд.
Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију, за Спутњик каже да је и једно и друго покушај одуговлачења реализације онога што је договорено, пре свега формирање ЗСО, као и покушај разводњавања читавог процеса.
„Приштина из дана у дан показује да користи све начине да блокира нормализацију односа и да натера Београд да повуче неки потез како би се кривица после пребацила на нас. То су предлози који не би имали никакав ефекат, а од Приштине се очекује да не филозофира много и да не измишља разноразне предлоге него да ураде једноставну ствар, да одраде свој део посла кад је у питању формирање ЗСО и да онда наставимо разговор о новим темама — имовини, положају СПЦ, повратку протераних Срба… Дакле, о свим оним питањима од којих Приштина упорно бежи“, оцењује Дрецун.
Што се тиче Тачијеве иницијативе, наш саговорник напомиње да је то врхунац лицемерја, јер би председник Косова морао да буде у врху оних који ће бити процесуирани у Специјалном суду за злочине које је починила ОВК.
„Кључ за помирење је кажњавање оних који су починили злочине. Не може Тачи да буде тај који ће предводити или предлагати начине за помирење. Док он не буде у затвору ту нема услова за право помирење између Срба и Албанаца“, убеђен је Дрецун.
Опозиција на Косову врло је јасно ставила до знања шта мисли од Мустафином предлогу.
Посланици странке „Самоопредељење“ били су веома јасни. Они могу да учествују, али не у бриселским преговорима, већ у преговорима са Београдом који се тичу признања Косова. Из Алијансе за будућност Косова, странке Рамуша Хардинаја, огласили су се саопштењем у којем су, осим услова признања, поставили и питање укидања потерница за „ослободиоцима Косова“. Обе странке биле су изричите да помирења и преговора нема док Београд не призна геноцид над албанским становништвом на КиМ.
И у Београду, барем у оним странкама које су желеле да прокоментаришу предлог да учествују у преговорима, нема слоге.
Санда Рашковић Ивић, некада на челу Демократске странке Србије, а сада шефица посланичког клуба „За спас Србије — Нова Србија“, каже да би у потпуности требало ресетовати бриселске преговоре.
„Спадам у оне који мисле да преговоре треба вратити у СБ УН. Бриселски преговори нису Србији донели ништа и у том смислу би требало променити формат преговора и заиста укључити и опозиционе снаге у причу о Косову и Метохији. Мислим да би опозиција држала ’ручну кочницу‘ и не би зарад пута у ЕУ све давала“, верује она.
Божидар Делић, члан Одбора за Косово и Метохију из Српске радикалне странке, каже да ни по коју цену радикали не би били део тог процеса.
„Шта год они истакли у први план иза тога постоји нека скривена намера. У преговорима бисмо могли да учествујемо само ако би се цео процес вратио у УН и када би на нашој преговарачкој страни, пошто су на приштинској ЕУ и Америка, била Русија“, каже Делић.
