„Иако су резултати социолошког истраживања спроведеног у Русији показали малу разлику у оценама владавине та два лидера, чињеница је да је Путинова епоха боља и напреднија. Ово је веома важан и значајан резултат, јер он показује да је руско друштво променило свест. Ради се о томе да су све до недавно грађани Русије говорили да се у време Брежњева најбоље живело. Међутим, требало би скренути пажњу на то да је позитивна оцена квалитета живота у Путиново време дата у прилично тешким условима — руска привреда већ неколико година суочава се са одређеним потешкоћама, приходи грађана су пали, а геополитичка ситуација око Русије се компликује. Међутим, упркос томе људи веома позитивно оцењују период Путинове владавине, што говори да су људи почели субјективније, али реалније да сагледавају ситуацију и свој животни стандард“, каже за Спутњик Алексеј Зудин, члан стручног савета Института за социјално-економска и политичка истраживања.
Раније је агенција за испитивање јавног мнења „Левада центар“ спровела истраживање у склопу којег су Руси требали да оцене период када се у Русији најбоље живело. Анкета је спроведена поводом обележавања стогодишњице Октобарске револуције.
Социолози су поставили питање: „У последњих 100 година у нашој земљи су постојали различити облици владавине, шта мислите када се у Русији најбоље живело?“
Испоставило се да се већини Руса, чак 32 одсто њих, највише свиђа садашње време. Нешто мање, 29 одсто грађана, сматра да се најбоље живело за време Леонида Брежњева. Још по 6 одсто Руса сматра да је боље било пре Октобарске револуције 1917. године и за време Јосифа Стаљина, док само 2 одсто Руса сматра да је добро било за време перестројке Михаила Горбачова и свега 1 одсто за време Бориса Јељцина.
„Требало би рећи да су руски грађани раније испољавали неку врсту уздржаности када су оцењивали резултате Путинове владавине и када су говорили о плусевима имали су у виду првенствено спољну политику. Али без обзира на то, објективно посматрано, живот обичног човека се за време Путинове власти знатно побољшао, конкретно у материјалном смислу. Ово последње истраживање је показало да се грађани све више ослањају на своју реалност, односно на то какав живот воде и какав им је квалитет живота. Људи су почели да признају оно што је очигледно, а то је да се за ових 16 година њихов стандард живота побољшао“, оценио је Зудин.
Раније су се Руси најтоплије односили према епохи Брежњева. На пример, једно социолошко истраживање из 2006. године је показало да укупно 61 одсто грађана по доброме спомиње ту епоху, док је међу испитаницима старости од 36 до 54 године такву оцену дало 75 одсто анкетираних.
Социолози објашњавају да многе припаднике старије генерације епоха Брежњева асоцира на сопствену младост, али има и младих који гласају у корист тих времена.
„Позитивним оценама које се дају епохи Брежњева, па и Путина, доприноси и контрасно поређење са оним што се дешавало у Совјетском Савезу и Русији пре и после њихове владавине, односно током перестројке и деведесетих година. Та два периода су веома непопуларна, јер је тада дошло до драстичног пада животног стандарда и уништавања система вредности. Наравно, за време Брежњева било је и негативних момената, који су испливали на видело касније и чије су последице људи касније осетили. Ради се о стагнацији совјетске економије. Међутим, људима је својствено да идеализују прошлост и због тога је епоха Брежњева и даље популарна и тек незнатно заостаје за периодом Владимира Путина“, додаје Зудин.
Стручњак наводи да Путинову епоху карактеришу јачање темеља друштвеног и политичког поретка, стабилност и напредак.
„Иако либерали често упоређују стабилност у време Брежњева и Путина то поређење не пије воду јер су то две различите врсте стабилности, различите врсте државног уређења, а да не причамо о животном стандарду. За разлику од Путиновог доба, у време Брежњева никакав напредак није био забележен. Већина грађана који су живели седамдесетих година и тада су осећали негативне утицаје тог застоја, али сада не говоре о томе из носталгичних разлога“, закључио је Зудин.
