00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Мост између ЕУ и ЕАЕУ: Србија добро да искористи „седење на две столице“

© Фото : Управа царинеСрпски цариник прегледа робу
Српски цариник прегледа робу - Sputnik Србија
Пратите нас
Формирање зоне слободне трговине између Србије и земаља чланица Евроазијске економске уније могло би да створи додатне погодности за српске произвођаче. Србија би, уз много систематског и циљаног рада, могла да постане економско-инвестициони мост између Европе и Евроазијске уније.

Да ли ће Србија наставити са вишесмерном економском политиком, балансирајући између европског и евроазијског простора? Какве би предности добио Београд након стварања зоне слободне трговине (ЗСТ) са Евроазијском економском унијом? Како ће се могуће ступање Србије у ЕУ одразити на руско-српску економску сарадњу? То су биле само неке од тема предавања Јарослава Лисоволика, главног економисте Евроазијске банке за развој и једног од аутора студије о односима Србије са земљама-чланицама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ)?

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин - Sputnik Србија
Чепурин: Вучића држимо за реч

ЕАЕУ је почела са радом 1. јануара 2015. године и објединила је пет постсовјетских држава у заједничко тржиште које укупно броји 183 милиона људи. Србија је у фази преговора о стварању ЗСТ са ЕАЕУ. Такође, Србија је главни трговински партнер Русије на Западном Балкану. Још 2000. године Србија је са Русијом потписала Споразум о слободној трговини, а касније је сличне споразуме потписала и са Белорусијом и Казахстаном.

Тренутно Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији, али јој то не смета да активно развија односе са другим државама. Вектор спољне економске политике Србије носи вишесмерни карактер, јер ту је са једне стране ЕУ, а са друге стране су Русија и источни партнери, објашњава Лисоволик и додаје:

Јарослав Лисоволик, главни економиста Евроазијске банке за развој
Јарослав Лисоволик, главни економиста Евроазијске банке за развој  - Sputnik Србија
Јарослав Лисоволик, главни економиста Евроазијске банке за развој

„Склапање уговора са Белорусијом и Казахстаном показује да одлука о отпочињању преговора о перспективама приступа ЗСТ у оквиру Евроазијске економске уније није случајно донета, већ да је последица развоја источног спољноекономског вектора Србије.“

Лисоволик истиче и да би Србија кроз споразум о ЗСТ могла да искористи могућност повезивања са земљама-чланицама Пацифичког региона, окупљеним у организацију АСЕАН.

Између ЕУ и ЕАЕУ, Србија може да представља својеврсни мост и то је најоптимистичнији сценарио опште сарадње, где би Србија могла да постане кључна спона између европских и евроазијских друштава и тржишта.

Производња сира - Sputnik Србија
Евроазијскa унија шанса за српске сиреве, шећер и вино

„На Балкану је неопходно укрупњавање капитала и инвестиција, а Београд би могао да буде регионални финансијски центар. За ово је неопходно много рада уз плански и прагматични приступ“, закључио је Лисоволик.

У том смислу, Евроазијска банка за развој је флексибилна институција и не претпоставља да држава мора бити чланица ЕАЕУ да би могла да буде клијент банке:

„У случају Србије, она би сама морала да одреди које су то приоритетне инвестиције за њу саму и да онда почне преговоре са банком“, објашњава Јарослав Лисоволик.

Према његовом мишљењу, уз економске и финансијске односе, требало би радити на јачању сфере услуга између Србије и ЕАЕУ, а ова сфера је неоправдано занемарена. Ту су на првом месту фармацеутска индустрија, медицински туризам и туризам уопште.

„Осим тога, не сме се заборавити на људски капитал. То је нешто што је важно свима. Дијаспора Русије броји 30 милиона људи и у светским размерама се сматра ’интелектуалном дијаспором‘. Не смемо дозволити даљи одлив мозгова, зато би добра идеја била и стварање технопаркова у оквиру ЗСТ, где би радили наши програмери и висококвалификована радна снага“, саветује Јарослав Лисоволик.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала