Да ли ће Србија наставити са вишесмерном економском политиком, балансирајући између европског и евроазијског простора? Какве би предности добио Београд након стварања зоне слободне трговине (ЗСТ) са Евроазијском економском унијом? Како ће се могуће ступање Србије у ЕУ одразити на руско-српску економску сарадњу? То су биле само неке од тема предавања Јарослава Лисоволика, главног економисте Евроазијске банке за развој и једног од аутора студије о односима Србије са земљама-чланицама Евроазијске економске уније (ЕАЕУ)?
ЕАЕУ је почела са радом 1. јануара 2015. године и објединила је пет постсовјетских држава у заједничко тржиште које укупно броји 183 милиона људи. Србија је у фази преговора о стварању ЗСТ са ЕАЕУ. Такође, Србија је главни трговински партнер Русије на Западном Балкану. Још 2000. године Србија је са Русијом потписала Споразум о слободној трговини, а касније је сличне споразуме потписала и са Белорусијом и Казахстаном.
Тренутно Србија има статус кандидата за чланство у Европској унији, али јој то не смета да активно развија односе са другим државама. Вектор спољне економске политике Србије носи вишесмерни карактер, јер ту је са једне стране ЕУ, а са друге стране су Русија и источни партнери, објашњава Лисоволик и додаје:
„Склапање уговора са Белорусијом и Казахстаном показује да одлука о отпочињању преговора о перспективама приступа ЗСТ у оквиру Евроазијске економске уније није случајно донета, већ да је последица развоја источног спољноекономског вектора Србије.“
Лисоволик истиче и да би Србија кроз споразум о ЗСТ могла да искористи могућност повезивања са земљама-чланицама Пацифичког региона, окупљеним у организацију АСЕАН.
Између ЕУ и ЕАЕУ, Србија може да представља својеврсни мост и то је најоптимистичнији сценарио опште сарадње, где би Србија могла да постане кључна спона између европских и евроазијских друштава и тржишта.
„На Балкану је неопходно укрупњавање капитала и инвестиција, а Београд би могао да буде регионални финансијски центар. За ово је неопходно много рада уз плански и прагматични приступ“, закључио је Лисоволик.
У том смислу, Евроазијска банка за развој је флексибилна институција и не претпоставља да држава мора бити чланица ЕАЕУ да би могла да буде клијент банке:
„У случају Србије, она би сама морала да одреди које су то приоритетне инвестиције за њу саму и да онда почне преговоре са банком“, објашњава Јарослав Лисоволик.
Према његовом мишљењу, уз економске и финансијске односе, требало би радити на јачању сфере услуга између Србије и ЕАЕУ, а ова сфера је неоправдано занемарена. Ту су на првом месту фармацеутска индустрија, медицински туризам и туризам уопште.
„Осим тога, не сме се заборавити на људски капитал. То је нешто што је важно свима. Дијаспора Русије броји 30 милиона људи и у светским размерама се сматра ’интелектуалном дијаспором‘. Не смемо дозволити даљи одлив мозгова, зато би добра идеја била и стварање технопаркова у оквиру ЗСТ, где би радили наши програмери и висококвалификована радна снага“, саветује Јарослав Лисоволик.
