У тексту који је објавио „Јутарњи лист“, преносећи „Глобус“, наводи се да шесторица римокатоличких великодостојника чине другу линију визије унутрашњег уређења БиХ — председник Бискупске конференције и надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, допредседник БК и војни бискуп Томо Вукшић, бањалучки бискуп Фрањо Комарица, бискуп мостарско-дувањски и апостолски управитељ требињско-мркански Ратко Перић, помоћни бискуп врхбосански Перо Судар и помоћни бискуп бањалучки Марко Семрен.
Хрватски политичари, махом ХДЗ-овци, али и већи део остале хрватске „политичке елите“ у БиХ, заговарају стриктно националну или ентитетску поделу Босне и Херцеговине, ослањајући се притом на чињеницу да логика или еволуција политичких догађања или политичке реалности у БиХ — од рата из деведесетих наовамо — неизбежно иде у смеру стварања етнички потпуно чистих и хомогених територија, те да се са том објективном чињеницом или са тим трендом једноставно треба помирити и верификовати га одговарајућом „троентитетском“ политичко-територијалном поделом Босне и Херцеговине, при чему би и Хрвати напокон добили своју, хрватску „републику“, то јест хрватски ентитет.
Босанско-херцеговачки бискупи, међутим, размишљају сасвим другачије, они иду за ревизијом или укидањем Дејтонског споразума и нуде сасвим другачију, регионалну (дакле, не по националном кључу) поделу, по којој би БиХ, коју они и даље виде као целовиту, била подељена у четири регије, формиране по критеријима економске, прометно-комуникацијске, природне, историјске, географске и сл. нарави, а чији би главни градови били Сарајево, Бањалука, Мостар и Тузла.
Оно, дакле што се данас многима, или чак већини, чини као главни или једини критеријум поделе БиХ, а то је национални елемент, то босанско-херцеговачки бискупи стављају у други или трећи план.
„У предлогу Бискупске конференције БиХ јако је важно да ниједан народ нема у свакој од те четири регије више од 40 одсто, а ниједан мање од 30 одсто удела у законодавној и извршној власти. То је важно због тога како ниједан народ не би могао да мајоризује друга два народа“, упозорава монсињор Томашевић, наводи хрватски недељник.
Током разговора који је новинар овог недељника водио са Ивом Томашевићем, најближим сарадником кардинала Винка Пуљића, биле су прострте две међусобно сучељене карте Босне и Херцеговине.
Једна од њих је карта тзв. трећег ентитета, или хрватске федералне јединице у БиХ, иза које стоје заговорници и промотори хрватског ентитета у БиХ, блиски челницима ХДЗ-а БиХ у Мостару, односно председнику ХДЗ-а БиХ и хрватском члану у Председништву БиХ Драгану Човићу, а друга је била карта босанско-херцеговачких бискупа (коју су они, по Томашевићевим речима, објавили 29. октобра 2005). Њихов предлог политичко-територијалног устројства Босне и Херцеговине и визуелно и по садржају чиста је супротност ХДЗ-овом погледу на БиХ и на положај тамошњих Хрвата.
Извор: Јутарњи лист
