„Русија планирала да убије бившег премијера Црне Горе Мила Ђукановића и да збаци његову владу прошле године“, преносе медији писање британског „Телеграфа“, који се позива на неименовани извор из британске владе.
Један дневник у Србији — иначе познат по томе што у недостатку тема и жеље за тиражом помиње Русију и Путина и кад треба и неупоредиво више кад не треба — све то јавља под насловом „Британска влада: Ово је био руски план да убију Ђукановића због НАТО-а“. Као, не јавља то британски дневник, већ влада. Јаче је, надају се.
Русија није као сарма
Откуд овакве вести или ће пре бити „вести“? Зашто је све ово, опет, тема, и то три месеца после парламентарних избора у Црној Гори и, сви су изгледи, наводног државног удара и покушаја тероризма који је Демократској партији социјалиста Мила Ђукановића помогао да однесе Пирову победу?
„Геополитичко чудо: Црна Гора се одбранила од Русије која је није напала“, наслов је текста који је Спутњик написао шест дана после поменутих догађаја.
„Зар било ко, иоле озбиљан, може да поверује у чињеницу да је Москва желела да оствари неки циљ у Црној Гори, а да је он остао неостварен“, упитали смо још тада.
Временска дистанца показала је да смо били у праву. Водио нас је чист раздав разум.
Тада је и званични Кремљ категорички демантовао било какву уплетеност у поменуте догађаје у Црној Гори. И то је за њих била и остала завршена прича.
Међутим, за званичну Подгорицу — тачније Мила Ђукановића и главаше око њега, мада је то нажалост деценијама једно те исто — прича још није готова.
Зашто? Опет здрав разум. Помисли су да је прича око пријема Црне Горе у НАТО завршена, али се Протокол о ратификацији загубио негде у фиокама америчког Сената.
Циници кажу да Ђукановић, узгред буди речено, воли кад се неки документи загубе у фиокама, али овоме се није надао. Притом, од ратификације Протокола зависи све. Не Црној Гори. Ђукановићу лично.
Зато, натраг у лабораторију. Према старом опробаном рецепту, кад год запне, Мило се дохвати Србије, а последњих година Русије. Како Русија јача, главаш је све више напада. И за то постоји објашњење, а оно нема никакве везе са снагом владара Црне Горе. Ради се, наиме, о класичном покерашком маниру — човек који ништа нема, нема шта да изгуби.
Зато је послао — њему, а не Црној Гори — оданог Душка Марковића да у „Тајму“ опањкава руске званичнике који, накарадно испаде, немају пречег и паметнијег посла него да прете Милу и Душку. А, чуш.
Писали смо о томе јуче на овом месту. Два и два су четири, ма шта о томе мислио црногорски режим у одласку. Па нису напади на Русију као сарма, па да буду бољи после сваког подгревања.
Енглез, да завртимо још један круг?
Данас, међутим, опет наслови. Није „Тајм“, јесте „Телеграф“.
Да се разумемо, Форин офис наводе „Телеграфа“ неће потврдити и највероватније се не бави трачаријама, али је тачно да је британска влада део (старог) светског поретка који је Црну Гору желео у НАТО-у. И, и даље је жели.
Дакле, Мило није послао само Душка да даје интервјуе, већ је — сам или у договору са неким, свеједно — направио план поновног бацања призме на Црну Гору. Нема му друге, или то или…
Путин, па и сами видите, нема — што би у Андријевици рекли — вакта да се бави Ђукановићем и екипом; Трамп је долазио у Београд, али за Подгорицу можда није ни чуо; опозиција у Црној Гори све јача, народ све незадовољнији, а режим би да седи у фотељама. И зато режи.
Некад је било „нас (грађана Црне Горе) и Руса 300 милиона“, а данас 300 чуда и сви ресурси упрегнути да још четири државе ратификују Протокол о приступању НАТО-у.
Па све преко Русије.
„Без испаљеног метка Русија поврати Крим. Док сте рекли ’Хилари Клинтон‘ прошле године размести авијацију и спречи пропаст Сирије. Врати Иран за преговарачки сто… Да не набрајамо. И сад ће таква Русија да се оклизне у Црној Гори?“.
Намерно смо, за крај, поновили оно што констатовасмо пре три месеца. Не због тога што Русију ваља бранити већ због тога што 100 пута поновљена лаж никако неће постати истина.
Џаба. Све су то ћорава посла. Режим у Црној Гори почео је да се бави самим собом, а то је одлика свих оних који губе полуге власти.
