За коментар на вест да је преминуо Виталиј Чуркин, стални представник Руске Федерације при Уједињеним нацијама, замолили смо бившег председника Генералне скупштине Светске организације и шефа дипломатије Србије Вука Јеремића, који је током низа година сарађивао са угледним руским дипломатом. Он каже да не само да је са Чуркином блиско сарађивао већ су били и породични пријатељи.
— Мене је заиста шокирала ова вест. Виталиј Чуркин ће сасвим сигурно остати запамћен као најкомпетентнији дипломата у историји Организације уједињених нација. Мало ко је оставио тако дубок траг у УН, и ја заиста мислим да ће се на његовим делима учити генерације. Имао сам привилегију да блиско сарађујемо у различитим периодима, на различитим позицијама, и могу да кажем да сам од њега заиста много научио. Србија ће Чуркина памтити као великог и храброг пријатеља, на кога смо могли да се ослонимо увек и на сваком кораку. Али Виталиј Чуркин није био горостас само у стручном и интелектуалном смислу — он је пленио и као човек, топлином и духом пре свега. Ми смо били и породични пријатељи, добро смо се познавали приватно. Његов одлазак је на првом месту огроман губитак за његову дивну породицу, али ја мислим да то важи и за Русију, и за Организацију уједињених нација, а могу слободно да кажем — и за светски мир.
Да ли би, по вашем мишљењу, одлазак Виталија Чуркина могао да утиче на то у којој мери ће се глас Србије чути у Уједињеним нацијама?
— Русија има чврст и принципијелан став о свим питањима која су везана за Србију, тај став је дубоко усађен и он се неће мењати. У Чуркину смо имали некога ко је тај чврст став на врло вешт начин спроводио у дело, и увек смо и на сваки начин били максимално заштићени. На један веома стручан начин се та руска политика пријатељства према Србији материјализовала у УН. Руска дипломатија је, наравно, велика дипломатија, и ја сам сигуран да ће амбасадора Чуркина на том месту заменити неко ко је једнако стручан и добронамеран према нама… Али то искуство које је он имао, те године ангажовања на питањима везаним за Балкан, то је нешто што заиста мало ко има.
Да ли се сећате неке ситуације, неке сцене или анегдоте из ваше сарадње или из пријатељства са господином Чуркином, која би дочарала какав је он човек био и какав сте однос имали?
— Могу да се сетим много ствари. Сарађивали смо и када сам био министар спољних послова, сарађивали смо и када сам био председник Генералне скупштине УН… Изузетно блиско смо сарађивали и током трке за генералног секретара УН, где је Русија играла веома значајну улогу. Једна од ствари коју свакако никад нећу заборавити је наш први разговор, када сам му рекао да ћу се кандидовати за председника Генералне скупштине. Он се тада насмејао и питао ме: „Јеси ли сигуран да ћеш у тој трци истрајати до краја, да се нећеш предомислити? Биће тешко, и биће пуно оних који су против“. Ја сам му рекао да нећу и да идем до краја, и онда ми је он рекао: „Ако си сигуран да идеш до краја, имаћеш подршку Русије —и победићеш“. И тако је и било.
