После успешног представљања производа српске одбрамбене индустрије, представници српских компанија и Министарства одбране Србије су другог дана сајма разговарали о сарадњи и са командантом Копнене војске Руске Федерације генерал-пуковником Олегом Саљуковим, али и са представницима Египта и Кувајта.
Војног аналитичара Андреја Млакара не чуди оваква реакција страних купаца.
„Србија већ дуги низ година излаже на овом највећем сајму наоружања и војне опреме. Успон Србије у индустрији наоружања после санкција, НАТО бомбардовања и комплетног уништења производне инфраструктуре почео је 2003. године када је развијена самоходна топ хаубица ’Нора‘. То је пројекат из доба ЈНА, али је уз мање модификације доживео прави успон и извозни успех, пре свега захваљујући купцима у југоисточној Азији, подсахарској Африци, па чак и на индијском потконтиненту, посебно у Бангладешу“, каже Млакар.
Он додаје да је јако важно напоменути да војна индустрија у нашој земљи ради упркос губицима.
„Ово је велики успех српске индустрије, пре свега у производњи артиљеријског наоружања. Једним делом је она учествовала у производњи тенка М-84, али велики искорак је направила у производњи вишенаменског борбеног возила „Лазар“. Представљене су пре свега две верзије тог возила — „Лазар 3“, са руском аутоматском куполом и борбеном станицом на даљинско управљање, и са нашом, домаћом, калибра 12,7 милиметара. То показује да је Србија значајно напредовала у индустрији наоружања у односу на оно што су неке земље у региону предвиђале, да Србија више нема капацитете за тако нешто, пре свега за производњу сложених борбених система“, каже саговорник Спутњика.
Млакар додаје да се Србија полако али сигурно и заслужено враћа на лидерску позицију произвођача оружја у региону.
„Само нам Хрвати дишу за вратом, што се тиче балистичке опреме — али што се тиче свих осталих, они су далеко за нама“, каже он. „Србија је у производњи сложених борбених система на месту које апсолутно заслужује. Сад остаје само да се види ли ће поједини наручиоци прихватити да се одређени програми реализују. Захтеви тржишта за таквим наоружањем су доста сложени — купци имају различите потребе, све зависи од њих… Засад је Србија заузела значајно место у производњи артиљерије, и остаје нам да се пробијемо у продаји вишенаменских борбених оклопних возила. Ту ћемо имати озбиљне ривале, али Србија свакако има шансе и потенцијала да унапреди и тај сегмент“, закључује Андреј Млакар.
Иначе, гост на штанду српске одбрамбене индустрије била је и вишечлана делегација из Кувајта, коју је предводио начелник Генералштаба генерал-потпуковник Мухамед Калед ел Кадер. У разговору са представницима српске војне индустрије тема је био асортиман наших производа, а посебно интересовање исказано је за убојита средства за вођење противоклопне борбе, као и за мотор за тенк побољшаних карактеристика.
Представници српске војске и одбрамбене индустрије имали су посебан састанак и са командантом Копнене војске Руске Федерације генерал-пуковником Олегом Саљуковим. Било је речи о могућем развоју сарадње у области војнотехничких потенцијала двеју земаља, а то је уједно била и прилика да се прокоментаришу искуства и резултати из претходног Тенковског биатлона, одржаног у Русији, на којем су припадници Војске Србије показали одличне способности.
Иначе, на међународној изложби наоружања и војне опреме „Ајдекс 2017“ учествује више од 1.200 компанија из 57 земаља. Највећи светски произвођачи груписани су у националне павиљоне, а највећи је немачки, са површином од 4,5 хиљаде квадрата, а прате га турски, кинески, француски, амерички и руски павиљон. Своје капацитете представљају и српске компаније — „Југоимпорт СДПР“, „Слобода“, „Прва петолетка“, „Застава оружје“, „Крушик“ и „Борбени сложени системи“.
