Све више Украјинаца, незадовољних актуелним властима, а нарочито радикалних струја позива на нову револуцију и државни удар. У центру Кијева годишњица Евромајдана се обележава протестима, тучама, нередима… Међутим, мишљења аналитичара око тога да ли се Мајдан може поновити су подељена.
Део њих сматра да председник Петро Порошенко броји последње дане на власти, а да се Украјина претворила у „буре барута“ и само је питање тренутка када ће експлодирати.
Међутим, има и оних који се према тој теорији односе скептично. Они кажу да за нове масовне протесте недостаје неколико кључних карактеристика — пре свега, подршка главних политичких снага. Упркос чињеници да је рејтинг кијевских власти сада три пута нижи од рејтинга бившег лидера земље Виктора Јануковича уочи његовог свргавања, процењује се да радикалне струје могу извести на улице од 1.000 до 10.000 људи. А то није довољно.
Ниједна од парламентарних партија, сматрају аналитичари, неће отворено иступити и организовати „Мајдан 3“, као што је то било раније. Осим тога, револуцију не подржавају ни „западни партнери“, који би на то гледали као на елемент деструкције своје политике према Украјини.
За „Мајдан 3“ недостаје и медијска подршка, као и подршка олигарха, који би евентуално финансирали нову револуцију. И што је најважније, недостају популарни и јаки лидери. Социолошка истраживања показују да ниједан украјински политичар данас нема подршку народа већу од 20 одсто. Људи просто немају за ким да иду.
С друге стране, аналитичари не искључују могућност оружаног пуча, а то објашњавају растућом милитаризацијом друштва и социјалним незадовољством. Ситуација у Украјини у последње три године може се описати и са само три речи — рат, сиромаштво, корупција.
„Једино достигнуће је то што је почело свргавање Порошенка. Планирали су да то почну данас, а почели су још јуче. Да ли ће га свргнути са власти — видећемо. Али, судећи по плановима, у наредним недељама тензије ће само расти“, каже за Спутњик Ростислав Ишенко, председник Центра за системску анализу и прогнозу Украјине.
Стручњак истиче да „Мајдана 3“ неће бити, а да Украјини прети оружани пуч. Мајдан је, према његовим речима, увезена технологија, а сада нико није заинтересован да се меша у унутрашња питања Украјине.
„То значи да ће Порошенка покушати да свргну оружаним пучем. Неважно је да ли ће он бити са пуцњавом на улицама или ће се све тихо одиграти. Сетимо се да је император Павле Први свргнут без икаквог Мајдана, односно револуције. Оружани пуч се догодио, иако се на улицама није пуцало… Али, не искључујем могућност да ће се у Кијеву пуцати. Шта ће се дешавати, зависи и од тога колико људи ће устати да заштити Порошенка“, додао је Ишенко.
Наивно је мислити да ће се у случају преврата живот Украјинаца променити набоље. А ако дође до оружаног свргавања власти, на то место ће, прогнозирају аналитичари, доћи „прави радикали“, а то, упозоравају они, носи бројне ризике.
„Сада многи претендују на Порошенково место, али после њега централна власт неће још дуго постојати. Порошенко је опстао на власти само зато што је био потребан украјинским елитама, као посредник у дијалогу са Западом. Он им је био потребан све док му је Запад пружао материјалну и дипломатску подршку, али пошто Запад више не жели да подржава кијевски режим Порошенко се нашао у проблемима. Међутим, и следећег лидера очекује слична судбина, јер ће га олигарси доживљавати као непријатеља. Једини начин на који нови председник може да заради је отимање њихове имовине, а то се тајкунима неће свидети.
Народ ће га такође доживљавати као непријатеља, зато што неће бити у стању да побољша економску ситуацију у земљи. Исто тако, нови председник ће бити непријатељ и за Донбас, јер неће бити у стању да заустави рат на истоку земље. Он ће бити непријатељ и за нацисте, јер неће бити у стању да добије тај рат. Због тога ће свака нова централна власт у старту бити доживљавана као непријатељ од стране целог друштва“, каже Ишенко, прогнозирајући да ће на власт у Украјини доћи неонацисти, који „имају стварну снагу и праве борбене јединице“.
Подсећања ради, Евромајдан је термин који се употребљава за масовне демонстрације у Украјини које су почеле 21. новембра 2013. након што је тадашња влада одбила да потпише споразум о ближој интеграцији Украјине са ЕУ. Мирни протести су у фебруару 2014. прерасли у жестоке сукобе, уз коришћење „Молотовљевих коктела“ и другог оружја.
Најкрвавијом епизодом „револуције достојанства“ сматра се пуцњава у Институтској улици, где су са кровова зграда на демонстранте пуцали снајперисти. За само два сата они су убили неколико десетина људи и ранили више од стотине.
Бивше и садашње власти те земље оптужују једна другу за организацију тог масовног убиства.
Да би избегао даље крвопролиће, тадашњи председник Виктор Јанукович је 21. фебруара са представницима тадашње опозиције потписао споразум о окончању кризе у земљи, који је предвиђао расписивање превремених избора до краја године, формирање владе националног јединства и враћање Устава из 2004. године, којим ће његова овлашћења бити смањена. Документ је предвиђао и разоружавање опозиције.
Међутим, већ следећег дана споразум је био прекршен — Јанукович је свргнут, а „евромајдановци“ су преузели власт.
Преврат је земљу довео до економског суноврата и раскола — Украјина је остала заглављена у грађанском рату усред жеље дела становништва да се придружи ЕУ и НАТО-у.
Актуелне кијевске власти војну операцију, коју воде на југоистоку земље против сопственог становништва, назвале су „антитерористичком“. У том рату је погинуло више од 10.000 људи, a на хиљаде је рањено.
