Овако мисију Русије и њено место у свету види Владимир Колосов, потпредседник Руског географског друштва, које отвара филијалу у Србији. Председник Друштва је министар одбране Сергеј Шојгу, а предсендик Покровитељског савета лично председник Русије Владимир Путин, што указује на значај који та организација има у Русији.
Друштво је основано 1845. године и увек је било тесно повезано са решавањем важних задатака у животу земље, каже у емисији „Спутњик интервју“ Колосов, који као најважнији данашњи задатак види патриотско васпитање кроз ширење географских знања. Председник Центра за развој филијале Друштва у Србији Душан Бајатовић подсећа да је друштво мењало Статут да би Србија као једина земља ван Заједнице независних држава могла да постане његов члан.
Та сарадња траје од 2014, а овим је само озваничена, каже Бајатовић. Примера ради, само током лета 2015. студенти Географског и других факултета Универзитета у Београду учествовали су у три научне експедиције у Русији у Финском заливу и Краснојарском крају, које је финансирало Друштво. Прошле годне организован је први летњи српско-руски еколошко-географски камп, а све с циљем да што више младих из Србије упозна природне лепоте, друштво и обичаје Русије и обрнуто.
У активности Руског географског друштва спада и издавање књига, атласа, туристичких информатора, организовање презентација, као и очување природне средине и ретких врста биљака и животиња.
Идеја је да се преко филијале омогући размена и упознавање младих људи из Србије и Русије, која нас је увек подржавала, а и Србија њу, каже Бајатовић и додаје да је ово нови колосек за проширење сарадње двеју земаља повезаних кроз историју.
Колосов каже да је омладина једна од циљних група Друштва и да се у том смислу планирају размене студентских и омладинских делегација, организовање летњих школа, студенских пракси, али и заједничке експедиције, симпозијуми, изложбе, фестивали и сарадња универзитета и научних институција.
„Активност Руског географског друштва је у великој мери заснована на грантовима, тј на иницијативама из базе, од истраживача, омладинаца који у својим пројектима предлажу врло интересантне идеје и које ће, надам се, наш центар моћи да подржи“, каже Колосов и прецизира да је за те сврхе на заседању Центра за развој већ утврђен буџет Друштва за ову годину.
Према речима Бајатовића, у Србији ради низ успешних предузећа са руским капиталом, али има и доста обичних људи и бизнисмена који су спремни да финансијски помогну рад Друштва у Србији. Буџет који смо утврдили је стотинак хиљада евра на годишњем нивоу за све те пројекте. Сигуран сам да ћемо наћи, рецимо, сто донатора који су у стању да дају по хиљаду евра на годишњем нивоу да би једна оваква организација радила“, уверен је Бајатовић.
По његовом мишљењу, рад Друштва важан је и за јачање српског идентитета, јер се ради о две словенске земље и два православна народа, али то не искључује мултикултуралност. Европа, додаје он, може да препише од Русије рецепт за очување традиција и идентитета малих народа. Истовремено, у Србији расте интересовање пре свега младих и бунтовних људи за мултиполаран модел света, каже Бајатовић.
„Ми треба да искористимо прилику што имамо значајне партнере на истоку, а Русија је за идентитет Срба, а чини ми се и у политичком смислу, данас вероватно најважнији партнер ког Србија може да има“, истиче он.
Објашњавајући зашто је за Србију важно да сачува мултивекторску политику, Бајатовић каже да је то један од начина заштите националног идентитета од последица глобализације, јер ако сте осуђени на само један извор капитала осуђени сте и да робујете том извору капитала.
„С друге стране, ми смо земља која решава многе националне проблеме — Косово, Република Српска, економска и социјална питања. Ако се ослоните само на једну врсту центра моћи, бојим се да ћете од њих добити једну врсту диктата како та питања да решите, и то сигурно неће бити у складу са вашим интересима. У том смислу је потребна та равнотежа присуства и зато нам је важна Русија, зато су нам важне инвестиције из Кине, а што је најважније, оне нам у УН помажу да успоравамо неке негативне процесе, ако не и да их спречимо до краја“, наводи Бајатовић.
Како истиче, Србија тежи Европској унији, али сама Унија има своје проблеме и инсталиране грешке и питање је како ће их превазићи, а „да ли ми баш треба да журимо у тај европски савез или то треба да схватимо као цивилизацијску ствар и пут ка уређењу своје државе јесу питања о којима се расправља данас у Србији“.
Русија нам је, додаје он, важна зато што нам је искрен пријатељ, зато што нам омогућава равнотежу према другима у заштити наших националних, државних, па и политичких и економских интереса. Кад кажу из Русије да не могу бити већи Срби од Срба, то значи да ми сами у сваком моменту треба да знамо шта хоћемо, и на плану спољне политике, и на плану решавања отворених националних питања, закључује Бајатовић.
