Српска делегација је у руској Владимирској области дочекана уз све почасти и како традиција налаже — уз погачу и со.
„Суздаљ је древни руски град и за Русију представља исто оно што је Фрушка гора за Србију, јер овде има много цркава и манастира из 15, 16. и 17. века. Суздаљ је једна од знаменитости Златног прстена Москве. Златни прстен чини неколико историјских, средњовековних градова. Суздаљ је мали град, има око 10.000 становника, али је познат по томе што чува велики број споменика културе. Српска делегација ће имати прилике да обиђе град и сигуран сам да ће им се много тога допасти, а да ће исто тако и руска делегација имати прилике да види Фрушку гору“, рекао је за Спутњик амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.
Руски дипломата је казао да ће током заседања Комитета руска и српска страна преговарати и разговарати о могућој сарадњи у свим правцима. Чепурин је оценио да се сарадња Србије и Русије развија у политичкој, економској, безбедносној, војној и културној сфери.
Амбасадор је додао да се Владимирска област сада развија и да постоје обострани интереси за сарадњу Србије са овим регионом у области пољопривреде, хемијске индустрије итд.
Међувладин комитет је важна структура, истакао је Чепурин, кроз који се стварају адекватни механизми, који би могли да помогну да се постигне још већи прогрес у економској сарадњи.
Петнаесто заседање Међувладиног комитета Русије и Србије заказано је за 2. и 3. новембар.
Првог дана Комитета састале су се радне групе, које су иза затворених врата размотриле актуелна питања билетералне трговинско-економске сарадње и основне правце њеног даљег развоја, али и сарадњу у области енергетике, саобраћаја и инфраструктуре, грађевине, индустрије, образовања, туризма, здравства и у низу других области.
Очекује се да ће посебна пажња бити посвећена економским односима двеју земаља, посебно у светлу преговара о Споразуму о бесцаринској трговини са Евроазијским савезом, што је за Србију изузетно важно, јер се већ сада 99 одсто робе у Русију извози без царина.
Решаваће се и питање „Банатског двора“. Српска страна је заинтересована за хитну реализацију проширења капацитета складишта природног гаса „Банатски двор“, што би Србији омогућило повећану сигурност у снабдевању.
Једна од тема састанка могла би да буде и могућност увођења „зеленог коридора“ на царини, који би олакшало процедуру и омогућио бржи извоз воћа и поврћа из Србије у Русију.
Такође једно од питања које ће бити разматрано тиче се организације испорука српских пољопривредних производа воденим путем, Дунавом и Црним морем, што би допринело повећању трговинске размене између двеју земаља.
Чланови Комитета, којим руководе потпредседник српске Владе и министар спољних послова Ивица Дачић и потпредседник руске Владе Дмитриј Рогозин, исказали су задовољство досадашњом сарадњом Русије и Србије и сада раде на учвршћивању и даљем ширењу.
Раније је Рогозин предложио да се српска предузећа укључе у изградњу објеката у граду у којем ће живети запослени на новом космодрому „Восточни“, па би и то могла да буде једна од тема.
На дневном реду би могао да се нађе и статус Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, али засад нема званичне потврде о томе.
Пленарно заседање Међувладиног комитета заказано је за 3. новембар.
