Ко дестабилизује Црну Гору, где је запело на црногорском путу ка НАТО-у, али и каква судбина чека опозиционаре Андрију Мандића и Милана Кнежевића, осумњичене за стварање терористичке организације и припремање дела против уставног уређења и безбедности Црне Горе?
О овим темама Љиљана Ментус разговарала је у емисији „Свет са Спутњиком“ са Милуном Зоговићем, послаником Демократског фронта, Мишом Вујовићем, новинаром и публицистом, Матијом Николићем, новинаром из Подгорице и Марком Милачићем, грађанским активистом из „Отпора безнађу“.
Објашњавајући разлоге дубоких подела црногорског друштва новинар Мишо Вујовић каже да идентитетска криза у Црној Гори није новост, јер траје од Другог светског рата, када је декретом једна нација укинута, а нова нација створена.
„То је платформа на којој је настала савремена криза у Црној Гори, а осамостаљење Црне Горе је додатно продубило страшну идентитетску, моралну и политичку кризу. Црна Гора последњих 25 година интензивно живи на кризама, фабрикују се ванредне околности, ванредна догађања, све до државних удара који су постали новитет у политичкој борби у функцији одбране једног човека и његове власти“, каже Вујовић.
Милун Зоговић из Демократског фронта сматра да је основна линија која дели црногорско друштво тродеценијска диктаторска власт Мила Ђукановића, утемељена на брисању српског идентитета у Црној Гори.
„Таква позиција споја политичке силе, економске моћи и криминалних сфера црногорског друштва направила је дубоки јаз у Црној Гори, а сада се буквално налазимо у фази принуђене одбране и заштите српског идентитета. Сећамо се предвечерја референдума о црногорској независности и чињенице да је комплетна предреферендумска кампања блока за независност вођена на антисрпској хистерији, на прогону српског језика, на бруталним нападима на Српску православну цркву и на све оно што има српски предзнак у Црној Гори. У том контексту треба посматрати и политички прогон неприкосновених српских лидера Андрије Мандића и Милана Кнежевића у Црној Гори и овај судски политички процес који треба да се води јесте заправо суђење српском народу“, каже Зоговић.
Према његовим речима, иако је читав процес против Мандића и Кнежевића измонтиран, њих ипак чека судбина људи који ће формирати прву слободну власт у Црној Гори јер су својом политичком борбом пробудили Црну Гору и довели до незаустављивих процеса који ће резултирати сменом власти у Црној Гори.
„Да би дошло до било каквог озбиљног судског процеса против њих, мора се прво решити питање како су на бесправан начин остали без посланичких имунитета“, напомиње Зоговић.
Он подсећа да се Ђукановић својевремено оштро противио НАТО бомбардовању СР Југославије, али да данас заступа потпуно другачију политику. Како каже, у атмосфери насилног „хапшења слободе“ и покушаја гурања Црне Горе у НАТО, супротно вољи већине народа, фингиран је државни удар у који је увучена и Русија. Ствара се, истиче Зоговић, амбијент да је Црна Гора угрожена од стране Руске Федерације како би нова америчка администрација „притекла у помоћ“ и ратификовала споразум о прикључењу Црне Горе НАТО.
„Директне оптужбе на рачун Руске Федерације о умешаности у унутрашња питања Црне Горе јесте покушај да се убрза процес ратификације протокола о прикључењу Црне Горе НАТО-у. То је јефтина демагогија која је можда могла да даје неке резултате у унутрашњим оквирима Црне Горе, али се надам да ће на глобалном плану доживети фијаско јер нисам препознао претерану заинтересованост нове америчке администрације да у неком скоријем року узме у разматрање протокол о прикључењу Црне Горе Алијанси. Управо ту лежи проблем, то што је власт супротно вољи већине народа, своју политичку судбину везала за питање прикључења НАТО-у“, објашњава Зоговић.
И новинар из Подгорице Матија Николић сматра да је индикативно то што је само ноћ пред саслушање лидера ДФ-а Мандића и Кнежевића, Специјални државни тужилац изашао у медије и повезао читаву причу са руским државним органима.
„Катнићева прича има политичку позадину, што је врло опасно када је реч о оваквим судским процесима. Није чудно да је читава опозиција данас уједињена у бојкоту власти и борбе против актуелног режима“, поручује Николић.
Марко Милачић, грађански активиста из „Отпора безнађу“ каже да се недемократичност власти у Црној Гори можда и најбоље огледа у томе да не желе да одлуку о уласку Црне Горе у НАТО препусте народу који би се о том питању изјаснио на референдуму.
„Црна Гора је у специфичној ситуацији јер 84 процента црногорског народа сматра да одлуку о учлањењу Црне Горе у НАТО треба донети на референдуму, а такав став има и 68 одсто оних грађана који јесу за НАТО. Црногорска власт пак негира референдум и ја верујем да је на делу недемократска, антицрногорска, па и антицивилизацијска политика“, категоричан је Милачић.
Какву год да одлуку донесе администрација новог америчког председника, одлуку о приступању Црне Горе Алијанси донеће народ Црне Горе на референдуму, организовала га власт или, у супротном, опозиција, уверен је Милун Зоговић.
„Сва прича везана за НАТО интеграције у Црној Гори је постављена на нереалан начин јер је Ђукановић своје велеиздаје почео још 1999, када је као члан Врховног савета одбране тадашње заједничке државе дигао руку да се земља брани од агресије НАТО-а, да би после тога потрчао у загрљај својих наредбодаваца у Бриселу и прихватио за савезнике људе и Алијансу која бомбардује његову домовину. То је касније наставио једном од најсрамнијих одлука у црногорској историји — признањем лажне државе Косово, да би сад покушао да промени комплетну историјску трансверзалу Црне Горе“, каже Зоговић.
Мишо Вујовић, међутим, верује да ће Ђукановић, уколико организује референдум, добити онолико гласова колико му је потребно, али је питање колико ће то да кошта. Он истиче да је у Црној Гори на власти механизам страха, а континуитет служби безбедности и дан-данас у рукама једног човека. Он међутим верује да су, и поред свега што се у Црној Гори дешава, генетска компонента и слободарски дух грађана Црне Горе остали неоштећени.
„Четрдесет осма година је још свеприсутна у Црној Гори, стално се прети неким Голим отоцима, гулазима, репресијама… Мислим да ако се та хипотека страха, којом се влада пуних 50-60 година у Црној Гори, буде склонила, а склониће се само када оде један човек, неће бити потребе ни за тим референдумом. Одрастао сам на речима ’Бог високо, Русија далеко‘, али су све очи грађана Црне Горе увек биле упрте у Русију“, каже Вујовић и додаје да је убеђен да ће Ђукановић у неком свом наредном политичком мандату бити један од кључних политичких лидера у Србији.
Говорећи о расплету ситуације у Црној Гори, Вујовић каже да је оптимиста и да му наду дају неки нови, некомпромитовани млади људи, без „путера на глави“ и без могућности да буду уцењени.
„Мислим да је ово почетак краја ’господара глади‘ и његових слуга“, закључио је Вујовић у емисији „Свет са Спутњиком“.
