Руси објашњавају да се Дан бранилаца отаџбине не слави само као дан рођења Црвене армије већ и као дан свих „правих мушкараца“ — заштитника у најширем смислу те речи.
По традицији, на тај дан мушкарцима се упућују честитке и дарују поклони. Руски часописи су препуни савета о томе шта поклонити сину, оцу, деди, брату, партнеру, колеги, комшији, а трговци задовољно трљају руке.
Најпродаванија роба у дане празника су чарапе и козметичка средства за туширање и бријање. На тај рачун многи Руси збијају шале, па су тај дан шаљиво прозвали и „руским даном пене за бријање“. Међутим, судећи по анкетама, већина мушкараца би желела да на тај дан добије неки оригиналан и практичан поклон, технолошке уређаје или спортску опрему.
Иако се 23. фебруар честита свим мушкарцима, без обзира на то да ли су служили војску или не, то је у суштини војни празник.
Настао је још у време Совјетског Савеза, када се прослављао као народни празник — „Дан совјетске армије и Војно-поморске флоте“. Након распада СССР-а, наставило се са обележавањем празника у Русији и још неким републикама бившег Совјетског Савеза (Белорусији, Украјини и Киргизији).
Празник слави сећање на формирање радничко-сељачке Црвене армије, које се десило у фебруару 1918. године. Црвена армија, као организована војска, настала је из потребе да се Русија одбрани од спољног непријатеља, окупационе армије Немачког царства.
Руси на овај дан одају почаст војницима, ветеранима војске и морнарице, авганистанским ратним ветеранима, породицама оних који су били и оних који су и даље у војним редовима.
Такође, полажу венце и цвеће на спомен-плоче погинулих војника у Другом светском рату. По традицији, руски председник Владимир Путин полаже венац на Гроб незнаном јунаку, уз зидине Кремља.
Овај празник је за Русе симбол херојске историје државе, јединства народа и армије, славе и патриотизма руске војске.
Широм Русије на овај празник се организују бројне прославе, шетње, концерти, позоришне представе, а слави се и у свим касарнама.
Слави се и уз ватромете, а у Москви се у част празника сваке године изводи и почасна паљба.
Дан бранилаца отаџбине сматра се једним од омиљених националних празника, који се од 2002. године слави и као нерадни дан.
Иначе, Русија је „у дефициту“ када је реч о мушкарцима. Њих је за 10 милиона мање него жена. Данас у Русији живи око 67,7 милиона мушкараца и 78,5 милиона жена. Ипак, мушкарци доминирају у политици, бизнису и другим „типично мушким пословима“.
Последњих година влада огромно интересовање за војну службу и за упис у војне школе и академије. У руском Министарству одбране кажу да раније у војним школама није било довољно ученика, а да је сада конкуренција велика — између три и десет особа конкурише за једно место.
Служење армије за Русе је питање части, поноса и дуга према држави.
Истраживања показују да се Руси према својим Оружаним снагама односе, пре свега, с поштовањем (46 одсто њих), са поносом (39 одсто), надом (26 одсто) и поверењем (24 одсто).
Такође, анкете говоре о томе и да би више од половине грађана Русије желело да њихови блиски рођаци служе војску — чак 64 одсто њих (што је историјски максимум) желело би да види свог сина, брата, мужа или блиског рођака у редовима руске армије. Супротно мисли само 25 одсто испитаника.
