Одбацује наводе да га дискредитује фотографија са Рамушем Харадинајем, а верује и да је време да се отвори расправа о чланству Србије у НАТО. Одлучио је да се кандидује, каже, јер је то једини начин да до јавности допру неке идеје које има његова странка, а која је присутна у власти на локалу у двадесетак општина. Визију развоја Србије у 21. веку, тај „Њу дил Србија“, објаснио сам у програму који има два дела: у писму грађанима и документу „Наш председник“, наводи Јањић гостујући у емисији „Спутњик интервју“.
На економском плану, према његовим речима, програм подразумева веће присуство мултинационалних компанија уз задржавање контроле државе над кључним ресурсима, радничко акционарство и модерно схватање кооператива и задруга, односно аграрну реформу. Припадамо модерној левици која није левица улице и популизма него градње државе, истиче Јањић.
Што се тиче спољне политике, ви се залажете за више Европе, мада се у самој Европи сада воде полемике да ли више или мање Европе. С друге стране, Русији сте посветили у програму само једну реченицу. Где видите Србију у том троуглу са ЕУ и Русијом?
— У програму је Русија много присутнија где говоримо о енергетској и глобалној безбедности. Танана и важна дистинкција је и у томе што ја јесам заговорник сарадње и јединства у Европи, али нисам заговорник ЕУ. Мислим да је ЕУ и наднационална држава у Бриселу катастрофа. Друго, мислим да није идеја Европе то што је ЕУ тамо где се ширила довела либерално-монтерану пљачку. То јесте реалност, али није оно што ја подржавам. Ја заговарам да ми будемо активни, да користимо механизме који нама одговарају али нисам фан ЕУ. Верујем да ње неће бити. Моја визија је Европа која има националне државе повезане у регионалним мрежама, а и тесно повезане са Русијом. И Русија је у Европи. Можете волети или мрзети Русију колико хоћете, али кад дође зима сви ћемо је волети. Наш кључни партнер, поготову у сектору енергетике, мора бити Русија, хтели ми то или не. А из енергетске безбедности се доста изводи.
Ви се истовремено крећете танком линијом где сте малтене за чланство у НАТО, иако знате да је више од 70 одсто људи у Србији против тога и да је Србија војно неутрална.
— Ја сам за отварање расправе о плусевима и минусима чланства у НАТО-у. Ми смо јасно у програму рекли: у НАТО се може само на основу референдума. Али се расправа мора отворити. Ово што радимо је накарадно и непоштено и према нама, и према Русији, и према НАТО-у. Та војна и политичка неутралност претворила се у анти-НАТО реторику, али не у потпуну сарадњу са Русијом. Све више имате ситуацију да сте, љубећи се са Русијом, војску потпуно направили по НАТО стандардима. А овамо, пошто вам треба нафта, „МиГ-ови“, онда је Русија дивна, лепа. Ја лично мислим да Русија има своју комуникацију с НАТО-ом, а ми смо сувише мали да бисмо се ту нешто петљали. Пријатељима из Москве кажем: зашто не би било добро да ми будемо унутра да бисмо вас сачекали у неком односу. Москва ће направити другачији однос с НАТО-ом, однос партнерства. Србија је окружена НАТО-ом и одговорно кажем да ће се та тема отворити. Па хајде онда да је ми отворимо. Што се тиче грађана, увек сматрам да је свако бомбардовање доказ погрешне политике. То не може бити само погрешна политика Милошевића, то је била и немоћ НАТО-а, али видите да је Црна Гора имала већу дистанцу, па је ушла.
Црна Гора није ушла у НАТО, а знамо да иза читаве те иницијативе стоје лични интереси.
— У политици је тако, ако је неко моћан и може да контролише државу као Мило Ђукановић. Ући ће они у НАТО, то је питање месеци. Имао сам прилике да сам био индиректно укључен у разговоре са Русијом око чланства у НАТО пре референдума о независности Црне Горе. Није Русија она која ће вама рећи — урадите ово или оно, али ће поставити реална питања својих интереса. То је одговор и за нас. Ако се и деси да будемо у НАТО-у, а што се овде више куну да неће, то брже гурају народ тамо, ми морамо јасно рећи да овде не сме бити ракета са бојевим главама нити може бити база са више од 200-300 експерата. Јако је корисно да Србија има и поштен однос према Москви јер такву преговарачку позицију може издејствовати само ако има дипломатска леђа и јасне рачуне. Оно што је Србија урадила Пекингу и Москви поводом Косова кад је одједанпут искочила из резолуције 1244, а да их не консултује…
То је Тадићево масло…
— Апсолутно, и он је заслужио због тога да оде. Не можете се тако играти са интересима своје државе, поготово потцењивати велике који вас подржавају.
Који су интереси Србије на Косову? Предлажете оснивање института за српско-албанску сарадњу.
— Институт није везан за Косово него за српско-албанске односе на западном Балкану, који су важни из два разлога: један је политички, етнички, други је верски. Ту се прелама однос ислама и хришћанства који је глобални тренд, а ми немамо одговор. Одговорићу на ваше прво питање. Увек кад сам пробао да нешто урадим мучила ме само једна ствар — да је Србија ушла у све те експерименте и преговоре а нема јасно дефинисане интересе. Ако идете у Брисел, ви морате да знате: ово дајем да бих ово добио. А ово не дајем.
А шта бисте ви дали?
— Сад је просто све дато. Још у време Коштунице заговарао сам концепт да треба да уђемо активно у преговоре и да прво рашчишћавамо питања имовине и статуса српске заједнице. То је време сад прошло. Овај моменат овако дефинишем, и то пише у студији из 2015. коју сам послао и Вучићу: тамо сам рекао да је бриселски дијалог мртав и да Србија мора да се припреми за нешто ново. Шта је дијалог донео? Па ширење суверенитета Косова на целој територији. Зар ја треба да лажем Србе који доле живе да не живе под контролом косовске полиције и косовских безбедносних снага? Ја вама само кажем истину: ви сте Србе довели дотле да размишљају о бежању.
А шта мислите да је реално? ЗСО онако како смо ми замислили?
— Не. Та врста децентрализације даје резултате само ако Срби добију оно што имају Албанци у Србији: национално веће, право одлучивања аутономног у медијима, о језику, култури, образовању.
Предлози за поделу Косова?
— Не. Неизводљиво је у овом тренутку јер ће вам НАТО успоставити границу преко Санџака.
Можемо ли да спречимо стварање „Војске Косова“?
— Не.
Шта уместо дијалога, кажете да је Брисел мртав? Где да преговарамо?
— Директни политички преговори на нивоу председника. Али Вашингтон и Брисел никад неће изаћи из тога. Угнездили су се 1993. и не излазе. Морамо променити политички формат и морамо што пре претрести сва политичка питања да не истрчавају као из кутије. Која су то питања? Положај српске заједнице, безбедносни пакет, СПЦ јер то је кључ, људи морају опстати, ако нема Срба немате ни политику за Косово.
Да ли ваше предлоге о Косову дезавуише ваша фотографија са Рамушем Харадинајем објављена по медијима?
— По ономе што радим треба да упознам другу страну. Харадинаја сам упознао деведесет и неке у Лондону. Рекли су ми, из Вестминстерске фондације, ово је човек који долази. Неки односи трају дуже. Конкретно кад је у питању та фотографија, она је направљена у оквиру пројекта Форума који је водио новинаре да упознају политичаре и пословне људе, и српске, и албанске. Ово је случајно настало, није било у програму. И ту је био разговор о две актуелне ствари, једна је личне природе: његов деда је био при двору и као такав је сахрањен на муслиманском гробљу на Новом гробљу. И он је поставио питање да ли ја знам процедуре, а мој деда, жандармеријски пуковник је сахрањен у зони одговорности његове локалне власти у Дечанима. И друга тема је била како да се нађе компромис манастира Дечани и локалне власти, што је на крају донело резултат. Ти разговори трају уз посредство представника ЕУ да би се решило питање имовине. Ја Рамушу Харадинају не могу ни пребрисати док се не докаже, ни отворено рећи да јесте злочинац, али је апсолутно јасно да је његова улога била улога команданта. Увек сам за то да сачекамо Специјални суд.
Да ли очекујете да ће он 2. марта бити ослобођен, или да ће бити изручен Србији?
— Он и ако буде неком изручен неће бити Србији него Специјалном суду. То значи: или да ће остати негде тамо или бити враћен под неким надзором на Косово. Али не би ме изненадило да га ослободе због овога где сам га упознао.
Какву комуникацију имате са опозицијом, да ли бисте неког подржали?
— Код нас је увек важило правило у странци да се на локалу договара. Конкретно, скупили смо 180.000 гласова, али да ли ће тај потенцијал, рецимо у Зрењанину, дати СНС-у јер ће им бити лакше да образложе, питају се чланови који су скупљали.
Претпоставка следећа: у другом кругу Вучић и, рецимо, Јеремић. Коме дајете подршку?
— Ја још нисам прочитао њихове програме. Сравњиваћемо. Ако је неко против мултинационалке, у реду, али ако је неко за то да ми и даље лажемо да је Косово тамо и да ћемо вратити 1.500 војника, ја у томе нећу да учествујем.
Ко вам је прихватљивији, Јеремић или Саша Јанковић?
— Тешко ми је да кажем. Као НВО сектор гласао сам против избора Саше Јанковића. Јако би ми било тешко да то подржим. Није моје да говорим о другим кандидатима. Имате врло интересантне кандидате, рецимо Стаматовића, малог кандидата али јасног профила. Вук Јеремић се сада профилише као политичар. Нека наша комуникација је била врло коректна. Нећу се унапред опредељивати. Ми имамо унапред само идеју да трчимо докле можемо а ово после ће бити одлука Главног одбора и локалних органа. Ја могу да спекулишем да ће неки радије радити у другом кругу за Вучића него за Јеремића, ако буде другог круга.
Очекујете ли парламентарне изборе?
— Да, фебруара 2018. и ово наше учешће и одлука кога жемо подржати ће имати везе с тим, не као трговина ко ће нас ставити на листу, јер зна се у јавности да смо досад водили преговоре искључиво са СНС-ом и СПС-ом. Нисмо успели 2016. Оно што је некад била ДС је у агонији и нема интереса за удруживање, а ови су показивали снагу и интерес. Не знам шта ће бити 2018. али очекујем изборе те године.
