Главни текст у броју биће чланак Евана Осноса, Дејвида Ремника и Џошуа Јафи: „Трамп, Путин и нови хладни рат“, посвећен наводном мешању Русије у америчке председничке изборе и руско-америчким односима.
На насловници је представљен Владимир Путин у пози Јустаса Тилија, измишљеног дендија представљеног на првој насловној страни „Њујоркера“ из 1925. године.
Часопис редовно пародира ову страну – обично у фебруару, када обележава годишњицу првог издања.
„Аутор насловнице Бари Блит замишља будућност у којој се наш симбол претворио у Јустаса Владимировича Тилија, а лептир који то посматра није нико други већ шокирани Доналд Трамп“, образлаже лист.
Иначе, Путин је још у октобру прошле године био главни јунак насловница западних иностране штампе — час у вези с изборима у САД (на чији је исход Кремљ, према појединим наводима, покушао да утиче уз помоћ хакерских напада), час у вези са сукобом у Сирији, где су се у октобру водиле посебно крваве борбе за Алеп.
Без договора, четири водећа политичка неделника, три британска и један амерички, истовремено су, средином октобра, приказала Владимира Путина на насловницама својих нових издања.
Насловница „Њујоркера“ приказала је новоизабраног председника САД како се заклиње над Библијом коју у рукама држи његова супруга (или супруг). Однос Доналда Трампа и Владимира Путина приказан је кроз енглески афоризам „ин бед wитх“ (у завери са).
Is Russian belligerence a sign of resurgence, or of a chronic debilitating weakness? Interesting @TheEconomist piece about "Putinism" pic.twitter.com/idrQBBWvyP
— alejandro alday (@alalday) October 29, 2016
Британски недељник „Њу стејтсмен“ такође је алудирао на Сирију: Башар Асад и Владимир Путин приказани су као браћа по крви (очигледно, проливеној у Алепу).
„Спектејтор“, водећи британски конзервативни часопис алудирао је на сукоб Владимира Путина с остатком света и на то како уз помоћ телевизијског канала РТ води пропагандну борбу против опонената. Насловница се односи на канонски совјетски плакат „Домовина, мајка зове“.