Озбиљна машинерија је већ неко време стављена у погон не би ли се изборила са „бауком Русије“ на Балкану. Са свих страна сипају упозорења о њеном субверзивном харању по простору бивше Југославије. Кажу, деведесетих је морала да оде одавде јер је и сама била слаба и јер је „пијани Јељцин“ морао да игра како Запад свира, а сада кад је повратила моћ и веру у себе поново би да промеша балканске карте.
Претећу руку Москве виде у наводном покушају пуча у Црној Гори, у постизборној кризи у Македонији, у дрчном понашању Милорада Додика који, видите ли, не би смео да се кочопери да му Русија не држи леђа, у „бесплатном“ руском оружју за Србију, али и у пребројавању „руских“ крвних зрнаца председничким кандидатима у Србији: ко је ишао на канабе Путину а ко није, и за чију је кампању Москва одрешила кесу.
А све је то тек ситна коцкица у мозаику опште психозе у тону: „Чувајте се, Руси долазе!“ Од Прибалтика и Пољске, Украјину да не помињемо, преко седишта НАТО-а, до изборних штабова — прво Хилари Клинтон, а како се ближе избори, тако и у Холандији, Француској, Немачкој,којима се иза сваког интернет ћошка привиђају руски хакери. Песме разне, а рефрен увек исти. Џаба уверавања руских званичника да Русија није као неки тамо светски жандарм, па да смењује режиме које сматра неподобним и да неће рат него сарадњу на равноправним основама — сви се боје Русије.
Убедили су у то и саме грађане Русије. Према анкети спроведеној крајем јануара, 86 одсто Руса верује да се остали свет плаши Русије, при чему је 75 одсто њих… задовољно таквом ситуацијом.
Софистицираним техникама западно јавно мњење постало је слепо код очију, па занемарује чак и стару изреку да нас обично плаши оно што је непознато. А нема сумње да Запад не познаје Русију и отуда све његове скорије грешке у понашању према Москви.
На Балкану се отишло корак даље, те је теза о Србима као „малим Русима“ укрштена са имиџом Срба као вечитим реметилачким фактором. Тако ваљда и треба протумачити Хоџајеве речи да „Србија у руском стилу покушава да створи сферу утицаја у региону, демонстрирајући своју силу у БиХ преко Републике Српске, на Косову преко српског становништва на северу, у Црној Гори, чак и у Македонији и изазивајући сталне напетости с Хрватском“.
Хоџај додаје да Београд води и информациони рат „у руском стилу“, али и упозорење да „због Русије и тероризма Кфор треба да остане на Косову дуже време“.
Србофобичне изјаве из Хрватске, које су већ опште место, гарниране су причама о руском наоружавању Србије и учесталим подсећањима европских званичника на балканско буре барута. Комесар Јоханес Хан пореди Балкан са тигањем пуним уља, и мада је одбацио наводе да Москва овде води „хибридни рат“, тврди да постоје дезинформације и циљано вршење утицаја како би се подстакло одређено расположење.
На „штетни утицај“ Русије у региону аналитичари по прозападним медијима на постјугословенском простору упозоравају малтене свакодневно, здруженим снагама. Та њихова дивљења вредна усрдност, која је живнула преко ноћи и синхроно, била би тешко схватљива да није једног детаља: у чак три западне престонице издвојене су огромне суме новца за јачање тзв. борбе против руске пропаганде.
Подсетимо, Европска комисија формирала је још 2015. пропагандни тим, твз. Специјалну јединицу Ист стратком, јер је забринута због утицаја, како је наведено, добро финансираних руских државних медија и „фабрика тролова“ Кремља. Тим се финансира из фондова ЕУ и његових чланица.
Поменута јединица је део Европске службе за спољну акцију (ЕЕАС), а према писању западних медија, пред важне изборе у Француској и Немачкој добила је додатну финансијску инфузију и кадровско појачање.
Нису седели скрштених руку ни у Вашингтону и шире информисање пре свега на руском језику у Русији и земљама бившег СССР-а: 7. фебруара званично је представљен заједнички пројекат две медијске куће које финансира америчка влада, 24-часовни телевизијски програм „Настојашчеје времја“ (у преводу, Данас), који води Емитерски одбор гувернера (ББГ) Радија Слободна Европа и Гласа Америке. Његов телецизијскин стрим биће доступан за више од 7,3 милона корисника преко 36 сателита, кабловских и ИПТВ сервиса, као и милионима корисника преко дигиталних платформи.
Готово истовремено, Британија издваја 700 милиона фунти (877 милиона долара) у фонд који ће се бавити пројектима јачања британске „меке моћи“ у Источној Европи. Новац ће бити потрошен на пројекте јачања британских интереса на местима као што су балтичке државе. Анонимни извори извештаја у британској штампи наводе да нова иницијатива изједначава руску претњу са претњом ДАЕШ-а јер ће новац из тог фонда бити коришћен и за борбу против џихадистичке идеологије у Сирији и Либији.
Шеф британске дипломатије Борис Џонсон ових дана поново упозорава да се „мора пазити шта то они (Руси) смерају“ и саветује: „Када погледате руску активност на сајбер фронту, када погледате шта раде на Западном Балкану, када погледате шта се дешава у Украјини, нема спора да морате бити веома, веома опрезни“.
