Многе „хрушчовке“ су већ срушене. Остало је још око 7.500 таквих петоспратница. Процењује се да је реч о око 25 милиона квадратних метара. У њима живи 1,6 милиона Московљана.
Ипак, људи неће остати на улици. Градске власти обећавају да ће они добити нове станове у истом делу града у којем су до сада живели.
Расељавање грађана и масовно рушење „хрушчовки“ почело је у Москви још крајем деведесетих година, а урбанистички развој руске престонице се интензивно наставља без обзира на санкције Запада и економску кризу.
Програм рушења ових неквалитетних петоспратница годинама се спроводи по једном те истом моделу: прво се у комшилуку подижу зграде у које се Московљани пресељавају, а потом се на њиховом месту зидају нове, квалитетне вишеспратнице.
Досад је око 160 хиљада московских породица прешло из старих „хрушчовки“ у нове станове.
„Хрушчовке“ су грађене после Другог светског рата, за време Никите Хрушчова (по коме и носе име), да би се решио ургентни проблем обезбеђивања смештаја за милионе људи, који су се у то време масовно насељавали у главни град или зарад пресељења оних породица које су до тада живеле у заједничким становима, популарно названим „комуналке“.
Пресељење из „комуналки“ у властити стан представљало је спас и огромну срећу за совјетске грађане који су до јуче са породицом живели у једном собичку, а кухињу и купатило делили са људима са којима немају много тога заједничког.
Јефтини стамбени блокови са „хрушчовкама“ су готово ницали преко ноћи. Танки зидови од пресвучених глинено-бетонских панела, тесне собице, сићушне кухиње и минијатурна купатила у којима се ни руке не могу раширити, од почетка су били предвиђени за рушење.
Још приликом градње било је планирано да се „хрушчовке“ користе само 25 година, и нико није ни помислио да ће оне преживети више од пола века.
Сви станови у „хрушчовкама“ су готово идентични. То је можда најбоље описано у совјетском филму из 1975. „Иронија судбине“, који Руси већ деценијама традиционално гледају за Нову годину.
Заплет филма темељи се управо на чињеници да су у совјетско време грађени типски блокови — зграде у којима је распоред просторија у становима био исти, имали су исте браве и кључеве, па чак и намештај.
Главни лик филма је младић Жења, који по устаљеном обичају са пријатељима 31. децембра одлази у бању (руско парно купатило, налик сауни) и обавештава их да планира да се ожени. Пријатељи одлучују да то прославе.
Међутим, сви се толико напију да се јунак филма грешком укрцаа у авион за Лењинград, уместо свог друга. По доласку, још увек пијан, не примећује да је у другом граду и таксисти каже да га вози на адресу на којој у ствари живи у Москви. Иронијом судбине, зграда у истоименој Лењинградској улици изгледа идентично као његова у Москви, кључ отвара браву стана, распоред соба и намештај су исти. Жења по уласку у туђи стан пада у сан, а буди се када наиђе права власница — Нађа, која ни не слути шта се догодило.
Овај филм се сматра култним и један је од омиљених међу Русима, јер прилично верно и духовито осликава реалност живота у совјетским блоковима.
Иначе, о потреби да се „хрушчовке“ замене почело је да се говори још осамдесетих година, али је распад Совјетског Савеза на дуже време одложио решавање овог проблема.
Грађевинари, депутати и остала стручна јавност сада кажу да би реконструкција таквих зграда била промашена инвестиција и да би то значило „бацање пара у ветар“, а истичу да је рушење једино решење.
Цевима и инсталацијама не може да се приђе, изолација је катастрофална, зидови су одавно у рупама или су испуцали, балкони само што се нису срушили. Осим тога, у тим зградама нема лифта, што представља проблем инвалидима, пензионерима и мајкама са малом децом. Другим речима, никакво реновирање не би помогло да се поправе услови живота у таквим здањима.
Осим што ће бити решено стамбено питање многих Московљана, то ће значити и квалитетнији развој инфраструктуре у тим насељима — решиће се питање паркинга, транспортни проблеми, изградиће се нова дечја игралишта и паркови.
Пресељење грађана биће финансирано већим делом из градског буџета, а делом ће учествовати и инвеститори.
