Позивајући се на документа у које је имао увид, недељник наводи да је БНД имала најмање 50 бројева телефона и факса, као и имејл адреса новинара или редакција у целом свету на својој листи такозваних „селектора“ од 1999. године, преноси АФП.
Како се наводи, мета шпијунирања било је неколико бројева редакција Би-Би-Сија у Лондону и Авганистану, Њујорк тајмса у Авганистану, као и агенције Ројтерс у Авганистану, Пакистану и Нигерији.
Би-Би-Си је саопштио да је разочаран оваквим тврдњама и позвао све владе да поштују слободу штампе.
Организација Репортери без гранца окарактерисала је наводе о шпијунирању као „монструозан напад на слободу штампе“.
БНД није желела да коментаришсе наводе Шпигла.
