Зуроф је рекао да је Хрватска веома мало урадила на учењу о злочинима усташа или борби против „усташке носталгије“.
„Тако је изложба о Јасеновцу била едукативна катастрофа, а политички лидери у Хрватској се најчешће плаше да недвосмислено осуде усташке злочине“, рекао је.
На питање зашто Европа ћути на поновно бујање усташтва, иако је Хрватска чланица ЕУ, Зуроф је рекао да Европа не ћути само када су у питању усташе, него је нема и на искорењивање истине о Холокаусту у многим земљама ЕУ.
Он је рекао да је у НДХ страдало 30.000 Јевреја, од 40.000, колико их је било 1941. године, а да су 20.000 убиле усташе у самој Хрватској, док су преосталих 10.000 усташе депортовале у Аушвиц.
Зуроф је оценио да историја Холокауста у Србији није добро позната изван Балкана, и додао да прва земља која је проглашена да је очишћена од јеврејског становништва није Србија, него Естонија.
Коментаришући поступак у Србији за рехабилитацију Милана Недића, Зуроф је истакао да је његов став врло јасан и да је убеђен да појединци који су сарађивали са нацистима никада не треба да буду рехабилитовани.
Он је навео да су и даље на слободи стотине, ако не и хиљаде нациста, али да је проблем у томе што се не зна ко од њих може бити приведен правди, а осим њихових година, проблем је што у многим земљама нема политичке воље да се они процесирају.
Зуроф је додао да у Норвешкој и Шведској, због уставних ограничења, многи никада неће бити кажњени, те напоменуо да подаци његовог центра показују да су од 2001. године осуђена 104 нациста, а да је од априла 2015. до марта 2016. године осуђена само једна особа у Немачкој.
Извор: СРНА, Вечерње новости
