Према последњим истраживањима јавног мњења, лидерка француске крајње деснице Марин ле Пен повећала је своју предност међу кандидатима за новог председника.
Ле Пенова ће победити у првом кругу 23. априла, прогнозирају анкете, а добиће 27,5 одсто гласова. То је 2,5 одсто више него у анкетама објављенима почетком месеца. У другом кругу, Ле Пенова би могла да укрсти копља са независним кандидатом Емануелом Макроном, за кога се прогнозира да добија 21 одсто подршке.
Као што је и раније најављивала, ако постане председница, Ле Пенова ће затражити напуштање евра и повратак француском франку који би био — према њеној замисли — везан за курс евра.
„Не могу да имплементирам моја обећања о паметном протекционизму и индустријској политици уз јединствену валуту. То је кочница економије, препрека опоравку. Евро није валута, он је политичко оруђе“, изјавила је недавно Ле Пенова на предизборном скупу.
Ако еврозону напусти тако значајна држава као што је Француска, која је још и један од утемељивача Европске уније, то највероватније значи и распад целе Европске уније, оцењује Лука Бркић, професор међународних економских односа са загребачког Факултета политичких наука.
„Пројекат еврозоне видим и као пројекат политичке унификације Европе. Распад еврозоне довео би до распада садашње ЕУ и њено враћање на период пре 1992. године и јединственог европског тржишта“, сматра Бркић.
Шири распад еврозоне у случају „фрегзита“ предвиђају и предузетницима наклоњени експерти са Института Монтењ. Према њиховој рачуници, повратак франку коштао би Француску око 180 милијарди евра.
У дугом року, привреда би се смањила за девет одсто, и то у оптимистичном сценарију, тврде стручњаци са Института Монтењ.
Да се Ле Пенова игра са ватром враћајући се на франак упозорио је и гувернер централне банке Франсоа Вилерој де Гало.
Према његовим проценама, напуштање евра довело би до поскупљења отплате француског дуга за 30 милијарди евра годишње.
Због бојазни инвеститора да ће за позајмљене евре у Паризу добити франке који ће вредити ко зна колико, већ недељама расте разлика у приносу између француских и немачких државних обвезница. Тренутно је разлика на највишем нивоу у последње четири године.