Захтев за ревизију тужбе за геноцид против Србије пред Међународним судом правде у Хагу, тврди Влајки, начин је да се „евроатлантска међународна заједница“ реши Бакира Изетбеговића.
Изетбеговић се никада није одрекао политике свог оца Алије Изетбеговића, који је у „Исламској декларацији“ написао да се у свакој држави у којој муслимани чине већину мора увести шеријатско право, каже Влајки. Проблем је у томе што међу Бошњацима нема умерених политичара, чиме је, на неки начин Запад доведен у пат позицију.
„Изетбеговићу је очито суфлирала евроатлантска међународна заједница, која више не жели да Изетбеговић као радикални исламиста буде у политичком животу. Она му је дала назнаку да упути захтев за ревизију и он је на то насео. Међународна заједница је знала на који ће начин Срби реаговати, да ће доћи до блокаде институција и политичког живота у БиХ и да ће на тај начин Изетбеговић знатно политички ослабити и на концу бити елиминисан“, објашњава Влајки.
Већи проблем, према Влајкијевим речима, јесте то што не постоји умерени политичар који би могао да замени Изетбеговића, јер је целокупна бошњачка политичка елита усмерена ка стварању, како Влајки каже, шеријатске БиХ.
Он додаје да је положај Хрвата деликатан и због тог разлога хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић изјављује да ће на идућој седници Председништва, када се буде гласало о ревизији тужбе, бити уздржан.
„Они (Хрвати) су концентрисани у Федерацији БиХ и морају живети са Бошњацима, па је њихова уздржаност нормална ствар“, каже Влајки.
С обзиром да се одлуке од велике важности за Бих доносе консензусом у Председништву, захтев за ревизију тужбе за геноцид против Србије неће проћи, закључује Влајки.