Преко Националног кол-центра, бесплатним позивом на број 19833, родитељи и деца моћи ће да телефоном, али и имејлом, видео-позивом, на друштвеним мрежама и на сајту пријаве узнемиравање и непримерене садржаје. Министарство телекомуникација је прошле године иницирало доношење Уредбе о безбедности и заштити деце на интернету, а једна од мера је управо оснивање Центра, објашњава у емисији „Спутњик интервју“ државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.
„Морам да нагласим да су позиви из свих мрежа бесплатни и да су нам у овом пројекту помогли Министарство здраваља, Министарство за рад и социјалну политику, Министарство образовања, МУП и Тужилаштво, све службе ће радити координирано. До сада је идентификовано неколико врста насиља на интернету, узнемиравање, слање увредљивих поруке, а деца се често сусрећу са прогањањем, искључивањем из друштва. Проблеми крађе идентитета, сексуално узнемиравање и педофилија, директно ће бити усмерени на МУП, односно Тужилаштво“, објашњава Матићева.
Докторка Жељка Кошутић, која је шефица Кабинета за заштиту деце од злостављања и занемаривања у Институту за ментално здравље, каже да се стручњаци те установе све чешће сусрећу са последицама које неправилно и неконтролисано коришћење интернета оставља на децу. Најважније је да родитељи реагују на време. Код деце се јавља поремећај сна, не иду у школу, а касније се види да је разлог то што дуго времена проводе на интернету, каже докторка за Спутњик.
„Данас су популарне игрице које се играју у групама, са децом и људима широм света, који живе у различитим временским зонама. Често да би се играла деца остају будна целе ноћи, долази до пада функционалности у школи. Родитељи треба да примете да деца мењају понашање. Деца, па и одрасли, уче по моделу, опонашају одрасле, филмове, па и игрице, као што су се некада играла рата испред зграде, али сада у виртуелном свету, дигиталне технологије омогућавају да измислите свој идентитет, да будете нова особа, оно што желите, ако нисте прихваћени да будете вољени. Тамо можете да будете виши, нижи, мршавији, дебљи, да се боље осећате. А ако се боље осећате, то је место на које бежите од реалности“, објашњава докторка Кошутић.
Она додаје да родитељи треба да прате шта деца раде на интернету. Веома је важно што дуже контролисати њихово присуство на друштвеним мрежама, треба, ако је могуће, имати и њихову шифру, како бисте могли да контролишете да ли прихватају за пријатеље људе које не познају лично, упозорава докторка Кошутић.
„Родитељи који дођу у Институт за ментално здравље најчешће кажу, ’али ја сам веровао‘. Овде се не ради о поверењу, једноставно дете у одређеном узрасту неке ствари не може да процењује, зато је неопходна родитељска контрола. Ако је дете у осетљивом узрасту, ако у школи нема пријатеље, или има проблем у породици, а на интернету има дивну особу која је, према слици, њеног узраста, разуме је и теши, наравно да ће то бити место где ће бежати од реалности. Деца се најчешће зато и налазе са непознатим особама“, објашњава докторка Кошутић.
Она додаје да деца то прихватају као истину, и да се зато дешава да долази и до сексуалног насиља, али најчешће се дешава да су деца изложена вршњачком насиљу. Прихватање вршњака деци је од осме године живота изузетно важно, зато се труде да се на било који начин допадну вршњацима. Овај начин понашања може довести и до физичког насиља. Оператери Националног кол-центра моћи ће да препознају где води одређено понашање, јер је реч о координацији у коју је укључено више стручних служби, каже секретарка Матић.
„Оператери су прошли обуке различитих профила, пре свега да би знали како да комуницирају на овако осетљиве теме, затим су прошли обуке Тужилаштва и МУП-а у вези са препознавањем појава које имају елементе кривичног дела, како би на најбољи начин онога ко се јави могли да усмере на праву стручну службу која може да помогне у превазилажењу проблема. Ту је и стручна помоћ психолога-волонтера које је на ранијим пројектима ангажовало Министарство просвете. Министарство здравља је делегирало одређене домове здравља и лекаре посебно задужене за ову тему, центри за социјални рад су такође укључени“, каже Матићева.
Она додаје да треба одати признање Одељењу за високотехнолошки криминал МУП-а, које већ дуго успешно ради на овим преступима. Иначе, ресорно министарство је кроз пројекат „Кликни безбедно“ још 2010. године почело да се бави овим проблемом, касније га је преузела „Нет патрола“. Нажалост, тренд, не само код нас, већ и у свету, јесте велики пораст злоупотребе интернета. У последњих годину дана дигитално насиље се повећало за 88 одсто у односу на претходне три. Министарство телекомуникација покушава да предупреди проблеме, а оснивање Националног кол-центра само је једна од мера. Истовремено се ради на измени закона у овој области, а у току је процедура доношења државне Стратегије информатичке безбедности, чији је велики део посвећен заштити безбедности деце на интернету.
