Идеја Министарства је да се мањак радне снаге, такозваних јуниор-програмера, надомести оваквим неформалним образовањем. О значају акције за „Енергију Спутњика“ говорили су Ђурађ Милановић, директор Едукативног центра Нови Сад, и Милан Глигоријевић, директор Наставног центра компаније „Информатика АД“.
Пројекат је више него исплатив свима који одлуче да своје знање прошире упознавањем информационих технологија, јер то је знање за будућност, каже Милан Глигоријевић.
„Наставни центар ’Информатике‘ и наша компанија поздрављају ову иницијативу, као и сваку која долази од државе како би се радило на стварању образовног кадра у сектору који и у светским оквирима бележи највећи раст годинама уназад. За Србију је важно да ради на бази образованих, компетентних ИТ стручњака свих профила, не само програмерских, који ће после преквалификације или доквалификације остати да раде у земљи, што им свакако треба омогућити“, каже Глигоријевић.
Едукативни центар за обуке у професионалним и радним вештинама основала је Влада Војводине 2012. године, а данас спроводи више од четрдесет обука, па и оне из ИТ сектора. Није неопходно да полазници имају претходно информатичко знање, ми смо и сведоци да године за преквалификацију запослених и незапослених не представљају проблем, ни током обуке ни током проналажења посла, каже Миловановић.
„Едукативни центар је током свог рада обавио преквалификацију и доквалификацију из информатичких обука за више од хиљаду и шестсто полазника. То су углавном биле основне информатичке обуке, основе веб-програмирања и дизајна, као и напредни ниво информатике“, каже Миловановић.
У Министарству тврде да се у пројекат укључило чак седамдесет пет од сто компанија из ИТ сектора које послују у Србији. Међутим, саговорници „Енергије Спутњика“ кажу да их још нико није званично контактирао, али да су спремни да се прикључе.
Најављено је да ће у старту акције 100 полазника имати обуку за јуниор-програмере, а касније још деветсто. Полазници ће у плаћању обуке учестовати са стотину евра, а остатак ће компанијама које ће држати обуку платити држава.
Иначе, саговорници емисије „Енергија Спутњика“ сматрају да држава када је у питању јачање ИТ сектора мора да ради на свим нивоима. Пре свега, потребно је да се уведе информатика у школе, јер без ње више није могуће радити било који посао, каже први човек Наставног центра компаније „Информатика АД“ Милан Глигоријевић.
„Што се едукативних установа у Србији тиче, морам да признам да велики број њих има застарео програм, користе се алати и софтвери који су одавно превазиђени. Требало би да се поради на ажурирању. Нажалост, од свих бранши на свету, ИТ се најбрже мења. Једна година у ИТ сектору је пандан читавом веку у другој бранши. То је само по себи проблем, посебно за високошколске установе, јер не можете из године у годину тим темпом да мењате план“, објашњава Глигоријевић.
Он додаје да програмски језик може да застари за само годину дана, и да је и у том случају неопходна преквалификација. Зато се Центар из Новог Сада сваке године обраћа Националној служби за запошљавање, на основу њихових прорачуна јасно је која су занимања дефицитарна и која ће бити потребна у наредном периоду, објашњава Милановић.
„Увидом у документацију, а то потврђује и моје лично искуство, увек смо од Националне службе за запошљавање добијали одговор да су потребни управо стручњаци из ИТ сектора, програмери, али и остала занимања из те области“, каже он.
Саговорници „Енергије Спутњика“ сигурни су да ће велики број оних који су се пријавили за обуку успети да нађе посао, јер како кажу, у ИТ сектору у Србији увек ће бити посла.
