Вежбе које је стратешка команда САД спроводила од 7. до 17. фебруара постале су најобимније у последњих неколико година. Пентагон је имао за циљ да разради акције својих снага и њихову интеракцију са савезницима у случају сукоба са нуклеарном силом на европском ратишту.
Лист „Известија“ наводи да су у исто време одржане друге војне вежбе под називом „Сурови изазов 17“. У њима су се, према плану, Европљани бранили од спољне агресије помоћу конвенционалног оружја. Војне вежбе „Глобална муња 17“ обрађивале су сценарио у којем конвенционалним оружјем не може да се заустави непријатељ, па САД лансирају нуклеарно.
Истовремено је америчка војска, заједно са колегама из Аустралије, Канаде, Данске и Велике Британије употребљавала различите шеме могућег развоја догађаја: и примену контрануклеарног напада и разоружавање агресора превентивним нуклеарним нападом. Суштина се није мењала: сукоб у Европи прерастао је у глобални рат нуклеарних сила. И мада Пентагон овог пута није наговештавао која држава представља условног непријатеља, јасно је да плану на европском бојном пољу одговара само једна земља — Русија.
Команда америчких стратешких снага није се зауставила на компјутерским симулацијама и размени идеја. Да би било јасније, током вежби су испаљене четири интерконтиненталне балистичке ракете „тридент 2“ са подморница на Тихом океану и једна копнена ракета из базе Ванденберг у Калифорнији. Штавише, истовремено са ракетним снагама тренирала је команда за космичке операције, која је такође део стратешке структуре. Они су вежбали одбрану од напада на америчке свемирске системе и савезничке системе.
Бивши начелник штаба стратешких ракетних снага Виктор Есин не искључује могућност да на тај начин америчка војска покушава да изврши притисак на нову администрацију на челу са Доналдом Трампом у циљу повећања буџета за одбрану. Ипак, лансирање пет балистичких ракета представља велику војну вежбу, а сценарио који је употребио Пентагон указује на то да се САД озбиљно припремају за хипотетички војни сукоб у Европи са коришћењем нуклеарног оружја. Притом, варијанта у којој САД себи дозвољавају не само одбрамбени удар већ и превентивни, требало би, у најмању руку, да послужи као упозорење онима који нису на листи најближих пријатеља Вашингтона.
