Главна намера писма које су Андрија Мандић и Милан Кнежевић упутили Стиву Бенону, главном стратегу америчког председника Доналда Трампа, јесте указивање на драстичне фалсификате које су Хојт Брајан Ји и Мајкл Карпентер представили спољнополитичком комитету САД везано за пријем Црне Горе у НАТО, каже за Спутњик Владимир Божовић, председник извршног одбора Матице српске у Црној Гори и иницијатор акције.
Неопходност или конфронтација
Желимо да сувим фактима, чињеницама које су необориве, прецизира Божовић, осветлимо тему која је у САД, а нарочито у Сенату посматрана по инерцији кроз хладноратовске наочаре, а без узимања у обзир конкретнијих чињеница које су ваљане и опредељујуће за ову ситуацију.
„На сенаторима је да са новом администрацијом процене да ли је, како су то представници претходне администрације сматрали, неопходно учлањење Црне Горе у НАТО, или је то наставак политике конфронтације са Русијом, која према нашем мишљењу не доноси никоме добро“, истиче Божовић.
Пре свега, важна ствар коју не смемо занемарити, додаје Божовић, јесте потпуно игнорисање воље народа у Црној Гори, која се, и према истраживањима датим у елаборату који је написао историчар Александар Раковић, драстично фалсификује и игнорише од стране црногорских власти.
„Став о питању пријема Црне Горе у НАТО, који не само да је неафирмативан већ и лажан, износи Карпентер на страни 5, где се каже да су ’парламентарни избори у септембру 2015. и јуну 2016. већином потврдили консензус у оквиру црногорског парламента за подршку чланству у НАТО‘. Ово је посебно бесмислено пре свега због тога што у Црној Гори није било парламентарних избора нити у септембру 2015. нити у јуну 2016. Парламентарни избори у Црној Гори су одржани 14. октобра 2012, па потом 16. октобра 2016“, указује Раковић у елаборату.
Карпентер, образлаже даље Раковић, који говори још једну бесмислицу о „консензусу“ у црногорском парламенту за пријем у НАТО, потпуно превиђа чињеницу да је половина посланика претходног сазива Скупштине Црне Горе била за расписивање референдума о том спорном питању.
Нада или НАТО?
Ма колико чињенице биле на страни потписника писма и свих оних који су у Црној Гори против уласка ове државе у НАТО, да ли је ствар отишла предалеко у правцу пријема или до њега ипак неће доћи?
Тешко је то у овом тренутку проценити, констатује за Спутњик историчар Саша Адамовић и каже да писмо које су Мандић и Кнежевић упутили Стиву Бенону може да буде корисно, ако ништа друго бар да сам врх америчке администрације упозна са ситуацијом у Црној Гори и да представи неке чињенице које можда нису биле довољно познате у претходном периоду.
И пре тог писма, подсећа Адамовић, у америчкој штампи су се већ појављивале анализе неких других угледних америчких аналитичара који су у значајним америчким медијима тражили од Трампа и Конгреса да не дозволе пријем Црне Горе у НАТО јер би то, с обзиром на обећано поправљање односа САД и Русије, могло само да те односе поквари.
„С друге стране, сам НАТО, с обзиром на величину Црне Горе и њене војне, економске, политичке и сваке друге потенцијале, суштински не би ништа добио, осим што би на тај начин на Балкану кварио односе са Русијом“, појашњава Адамовић.
Мандић и Кнежевић су, претпоставља Адамовић, одлучили да се обрате писмом Стиву Бенону узимајући у обзир да је он један од најутицајнијих чланова нове америчке администрације и човек који би вероватно имао разумевања за њихове аргументе.
Међутим, истиче Адамовић, ваља знати да нова администрација још није имала довољно времена да буквално све полуге моћи узме у своје руке.
„Чак је и до сада право чудо било што Црна Гора већ није буквално примљена у НАТО, него се то од једног до другог заседања одлагало“, сматра Адамовић.
Нова администрација САД је заузела стратешки нови приступ према НАТО-у, сматра Владимир Божовић и каже да је и у случају да победи инерција претходне администрације и снага НАТО бирократије која учлањењем Црне Горе одржава привид неког живота, извесно да „ће та хладноратовска терористичка конструкција морати да претрпи одређене промене“.
„Већ смо приметили значајне сигнале, пре свега од Стива Бенона, да и по питању Црне Горе ствари морају да се посматрају са изузетним опрезом не само због односа према Русији, који је наравно једна од кључних ствари и важан сегмент у тој причи, него и просто због чињеничног стања и опредељења народа у Црној Гори, које је по свим релевантним анализама дубоко супротстављено учлањењу Црне Горе у НАТО“, посебно наглашава Божовић.
Писмо Мандића и Милана Кнежевића, истиче Саша Адамовић, упућено је на праву адресу, а то би требало да буде само једна од акција лобирања да се спречи најављени улазак Црне Горе у НАТО.
Главни разлог зашто би то могло да се не деси је тај што Црна Гора и њени капацитети нису велики за САД.
„За нову администрацију је јако важно, с обзиром на прокламовану борбу против ДАЕШ-а, да постигне договор са Путиновом Русијом и у том смислу треба избегавати све потенцијалне могућности да се односи који су и сада у врло лошем стању додатно наруше“, закључује Адамовић.