Последице би могле да буду много веће и за ЕУ и за Велику Британију. То би пре свега могло да изазове домино-ефекат и на друге европске државе, а такође и распад Уједињеног Краљевства, јер већина Шкота жели да остане у ЕУ, а Ирци све гласније траже референдум.
Осим тога, излазак Велике Британије из ЕУ могао би да нанесе и велику штету западној безбедности и да на свим фронтовима ослаби Европу. Не само што ће недостајати један важан нето-платиша у заједничком буџету, већ ће недостајати и један спољнополитички, дипломатски и војни „тешкаш“.
Руска штампа наводи да развод Брисела и Лондона обећава да ће бити највећи и најтежи изазов с којим се Европа суочава од завршетка Другог светског рата, а аналитичари оцењују да ће раскид бити „тежак и болан“.
„За сада је прерано говорити како ће да изгледа процедура ’брегзита‘, али је јасно да ће то бити тежак и мучан развод, јер ЕУ без икакве сумње жели да казни Лондон. Брисел већ тражи одштету од 40 до 60 милијарди долара, то би била накнада за заједничке инфраструктурне пројекте. Највећи проблем је то што ће излазак Велике Британије направити огромну рупу у буџету ЕУ, и то је мина за ЕУ, која ће се експлодирати касније, након што се земље-примаоци помоћи попут Грчке и Шпаније буду нашле у још већим проблемима. Није тајна да се становници Велике Британије све више плаше управо економских последица изласка из ЕУ, али реално гледано, британска економија ће се снаћи и без ЕУ. Подсетила бих да је премијерка Тереза Меј најавила барем неколико великих и скупих пројеката. На пример, изградњу нове писте на лондонском аеродрому ’Хитроу‘, као и изградњу четири нуклеарне подморнице са балистичким ракетама, што би коштало стотине милиона фунти. Значи, у принципу Велика Британија је спремна да сноси последице ’брегзита‘ и без обзира на евентуалне губитке, може да приушти себи овакве трошкове“, каже за Спутњик Татјана Андрејева, научни сарадник Института за међународну економију и политику Руске академије наука.
Велика Британија је на историјском референдуму одлучила да напусти ЕУ, савез дуг 43 године. Ипак, нису сви делови краљевства гласали за то. „Брегзит“ је показао да у самој земљи постоје огромне разлике у расположењу бирача. Енглеска и Велс су прилично убедљиво гласали за излазак, док су Шкотска и Северна Ирска још убедљивије биле за останак. То је у Шкотској одмах пробудило причу о новом референдуму за независност, а такав захтев чује се и у Северној Ирској.
То је подгрејало приче о распаду Велике Британије.
„Питање изласка Шкотске из Велике Британије временом ће бити све актуелније, без обзира на јаке економске везе са Лондоном. Аргументи против изласка би могли да буду следећи — у Шкотској се постепено смањују резерве нафте, а осим тога, њој ће бити тешко да са сваком земљом из ЕУ закључи споразум о трговини, јер је Лондон склапао такве споразуме у име целог краљевства. Упркос томе што се неке шкотске странке залажу за нови референдум, то не значи да ће та земља сигурно отцепити, мада не би требало искључити ни ту могућност ако се узме у обзир да је шкотски национализам најизраженији у Великој Британији. Осим тога, и даље значајан број бирача, скоро 45 одсто, 2014. године гласао је за независност. Притом, такво питање би могло да буде покренуто и у Северној Ирској“, каже Галина Остапенко са Института за општу историју Руске академије наука.
Аналитичари се слажу да одлука Велике Британије да изађе из ЕУ прети новим проблемима и Европу ставља пред тежак избор. Остаје питање чиме попунити „црну рупу“ од десет милијарди долара у буџету ЕУ.
„Немачка, као водећа европска економија, неће из својих средстава затварати рупе у европском буџету, које ће настати после изласка Велике Британије из ЕУ. Било би чудно када би то урадила, јер она има довољно својих проблема. Тако да ће највероватније после ’брегзита‘ буџет ЕУ бити ’скресан‘, али то можда и није лоше ако се узме у обзир да је у ЕУ огромна бирократија. Док је трајала кампања за ’брегзит‘, Енглези су израчунали колико европских чиновника у Бриселу прима плату већу него премијер Велике Британије и схватили су да је реч о неколико хиљада људи. Тако да смањење буџета би у неком смислу могло да смањи незадовољство грађана ЕУ, јер та велика бирократија нервира све Европљане“, каже проректор Универзитета за финансије при Влади Руске Федерације Алексеј Зубец.
Британска премијерка Тереза Меј могла би да на предстојећем самиту ЕУ, 9. марта на Малти, активира члан 50. Лисабонског споразума, којим ће бити покренута двогодишња процедура изласка земље из ЕУ, па аналитичари закључују да ће март 2017. године за ЕУ бити месец који ће дати одговор на хамлетовско питање „бити, или не бити“.
