Унутрашња криза функционисања Босне и Херцеговине прелива се и на међународни ниво најавом председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића да ће, ако Бакир Изетбеговић не повуче наредбу амбасадорки у Хагу да не изврши инструкцију министра спољних послова, српски амбасадори добити сличну инструкцију од њега, што би „био крај дипломатско конзуларне мреже БиХ“.
Уколико би се та одлука спровела, Босна и Херцеговина би имала две паралелне дипломатије и две супротстављене спољне политике.
Почетак краја
Политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара каже да је сама поставка дипломатије БиХ, која је „мимо Дејтона и било каквих прописа“ и продукт је договора од пре неколико година, да сваки члан Председништва БиХ поставља амбасадоре из редова свог народа, довела до тога да члан Председништва може да нареди да се не спроводе одлуке тог тела.
„То је логична последица сулудих одлука које су разни међународни фактори, високи представници, разни измишљени Савети за имплементацију некаквог мира наметали и тако уређивали БиХ на начин како никада и нигде ниједна земља није била уређена“, каже Козомара за Спутњик.
Према његовим речима, уколико намера Младена Иванића буде спроведена у дело, то ће бити почетак краја БиХ.
„Видеће се да је предлог Милорада Додика од пре неколико година да се БиХ уреди по принципу Велике Британије био најбољи предлог који су сви одбили, укључујући и представнике међународне заједнице. БиХ све дубље и дубље тоне у амбис, распад, у један сценарио неизвесне будућности“, оценио је Козомара.
Рат у дипломатији
Председник Центра за стратешке алтернативе др Александар Митић каже да је дипломатија БиХ чак и у мање турбулентним временима била дисфункционална, а ово што се дешава у последњих десетак дана је само наглашенија верзија дипломатске свакодневнице БиХ.
Има земаља у којима постоје национални кључеви или земље са покрајинама које се не слажу увек са спољном политиком федералне државе, али се те трзавице увек кад-тад превазиђу, оцењује Митић. С друге стране, БиХ је по континуитету дисфункционалности јединствена у свету.
„Ретко ћете чути за примере дипломатско-конзуларних представништава БиХ у којима не постоје макар подозрење ако не и нетрпељивост између амбасадора и водећих дипломата у амбасади, с обзиром да се бирају из редова различитих народа. У кризним ситуацијама у БиХ, каквих је заиста пуно, рат у дипломатији и дипломатским представништвима је још наглашенији“, каже Митић за Спутњик.
Према његовим речима, последњи раскол је изазвао Бакир Изетбеговић, који „смишљено стоји иза још једног покушаја дестабилизације БиХ“.
Бакир — пион на „бурету барута“
Као кад је у питању била оцена уставности Дана Републике Српске и криза која је потом уследила, тако и сада Бакир Изетбеговић не само да иницира, него и продубљује кризу у БиХ, истиче Митић. Реч је о јасном покушају да се поново прича о БиХ интернационализује и да се стави у контекст тзв. нестабилног Балкана и раста руског утицаја у РС.
Упркос последњој кризи, он сматра да ће дипломатија БиХ наставити да постоји пошто се сама земља „одржава на једном месту под неком врстом принуде“. Међутим, чињеница је да та дипломатија изузетно лоше функционише, да је последица многих компромиса и да је атмосфера у министарству спољних послова и у дипломатским представништвима много лоша.
„То је доказ да БиХ није ни функционална ни одржива држава, и то видимо на основу понашања оних политичара који желе да укину онај баланс који је једино био могућ за одрживост БиХ, а то је Дејтонски споразум. Што се више урушава Дејтонски споразум, што се више прави тај дисбаланс и централизује БиХ, тиме ће, парадоксално, БиХ, а самим тим и њена дипломатија, бити урушенији“, каже Митић.
Хрватска посла
Председник Центра за стратешке алтернативе додаје да хрватске дипломате у БиХ ионако већ воде своју дипломатију.
Према његовим речима, специфичност дипломатије БиХ је то да не постоји само подела између РС и Федерације БиХ већ и да политика хрватских дипломата често није у сагласју са политиком званичног Сарајева.
У сваком дипломатско-конзуларном представништву БиХ где има барем троје дипломата који припадају различитим народима, увек постоји једна те иста тензија — подела по националном кључу и неко неповерење јер свако више гледа на инструкције представника свог народа, оцењује Митић.
„Та подела у БиХ на три народа је још израженија у дипломатији и чињеница је да Хрвати и Бошњаци већ дуже времена не функционишу заједно, осим, наравно, уколико се не ради о неким заједничким интересима који су договорени између Сарајева и Загреба, а до тога долази с времена на време“, закључио је Митић.