Међународни суд правдe у Хагу, пред којим би требало да се води поступак o захтеву за ревизију тужбе БиХ за геноцид против Србије, коју је самоиницијативно покренуо Бакир Изетбеговић, послао је писма тројици чланова Председништва БиХ, о чијем садржају се још мало зна.
Поставља се питање шта даље радити у правном и процедуралном смислу пошто чланови Председништва БиХ немају исти став ни о ревизији тужбе, а ни о кључном питању — да ли агент БиХ Сакиб Софтић уопште има државно овлашћење да заступа ревизију пред МСП.
Слањем писама Бакиру Изетбеговићу, Младену Иванићу и Драгану Човићу, МСП је нарушио принцип институционалног деловања, објашњава бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић, јер је писмо требало послати на адресу Председништва. Тиме је МСП, на известан начин, подржао рад чланова Председништва на своју руку.
„У сваком случају, по мени, Председништво мора донети две одлуке. Прву, да ли иде са захтевом за преиспитивање пресуде или не, и другу, ако прва буде позитивна, именовати новог заступника“, каже Симић.
Уколико чланови Председништва о одлукама које се тичу захтева за ревизију тужбе против Србије буду гласали онако како се очекује, да Бакир Изетбеговић буде „за“, Младен Иванић „против“, а Драган Човић, како је најавио, буде уздржан, неће доћи до блокаде рада колективног шефа државе БиХ, сматра Симић. Једноставно, предлог неће проћи.
Он повлачи аналогију гласања у Председништву са начином гласања у Уставном суду БиХ. И у тој институцији, уколико нема већине или одлука није донета консензусом, сматра се да предлог није добио подршку. Исто ће, сматра Симић, бити и уколико Председништво не усвоји одлуку о ревизији тужбе против Србије.
„Председништво мора донети одлуку једногласно или 2:1, с у случају пат позиције, одлука не би била донета и Међународни суд не би могао деловати“, каже Симић.
Питање око кога се такође ломе копља је валидност пуномоћја адвоката Сакиба Софтића да представља БиХ пред МСП. Када се неко појави пред судом у својству пуномоћника, појављује се са пуномоћјем чију уредност испитује суд, објашњава адвокат Горан Петронијевић.
Уколико се појаве сумње у ваљаност пуномоћја, а Петронијевић претпоставља да се управо то догодило, суд може да процени да ли је пуномоћје ваљано. Ако јесте, да га узме у разматрање, или, уколико се појави сумња, да сам отклони ту дилему. Уколико није у могућности да затражи нека додатна објашњења.
„Претпостављам да је Међународни суд правде, односно њихов секретаријат, имајући у виду све оно што се догађало у јавности и она писма која су дошла до њих, затражио да се чланови Председништва додатно изјасне о питању пуномоћја господина Софтића“, објашњава Петронијевић и додаје:
„Активна страна која покреће поступак пред МСП је у обавези да достави пуноважно пуномоћје и ту се јавља једна мала сумња, зашто МСП, уколико пуномоћје није пуноважно, како би морало да буде, такво не одбаци. То је оно што је дилема код мене. Међутим, није искључено да ће то учинити оног тренутка када се појави тачна информација да господин Софтић нема овлашћење свих чланова Председништва. Претпостављам да ће се то на тај начин увести у процедуру“, закључује он.
У статуту МСП нема одредби о начину именовања заступника, а такав пропис не постоји ни у прописима БиХ, објашњава Симић. Међутим, МСП је дужан да, приликом пријема поднеска, спроведе процедуру преиспитивања, да ли је поднесак у складу са стандардима суда.
Суд је очигледно приметио, без обзира на писма Младена Иванића и Игора Црнатка, на која се Изетбеговић позива, да пред собом има одлуку о именовању Сакиба Софтића за заступника БиХ пред МСП стару петнаест година, у којој се наводи да је Софтић именован да заступа БиХ поводом тужбе БиХ против Србије и Црне Горе.
„Значи, из тога произилази да нема ни помена да је господин Софтић овлашћен да се бави и преиспитивањем одлуке, поготово ако се има у виду да се господин Софтић за скоро десет година никада није обратио Председништву као заступник, нити је обавестио Председништво да ће покренути апелацију. Зар је могуће да у једној озбиљној држави, а БиХ претендује да то буде, адвокат, без консултације са странком одлучи да ће поднети захтев за преиспитивање одлуке, при чему је процес окончања по том захтеву врло скуп“, каже Симић уз напомену да га све подсећа на правну и политичку ујдурму.
