„Са моје тачке гледишта, а и са правног становишта, то је немогуће зато што је Турска члан НАТО-а, друга армија Алијансе после САД, па је самим тим потпун прекид сарадње нереалан. Осим тога, турска војска је, на првом месту, наоружана америчким оружјем или оружјем које одговара стандардима НАТО-а. Самим тим, затварање те базе, коју Американци користе још од самог почетка — од уласка Турске у НАТО, значило би прекид војне сарадње, а уједно би то условило и пренаоружавање турске војске. Јасно је да се о томе не може говорити ни са политичког, ни са економског становишта, јер турски буџет то не би поднео. Зато је нереално говорити о затварању базе. То је просто банална политичка претња, покушај уцене, који Ердоганова влада политички користи према многим својим партнерима, и према САД, и према ЕУ у разним политичким питањима, а такође је тај метод користила и према Русији“, каже за Спутњик Јулија Кудрјашова, виши научни сарадник Центра за евроатлантску безбедност.
Разлог за забрану летова, како наводе турски медији, може бити сарадња америчких војника са курдским организацијама — Одредима народне самоодбране и Демократским савезом, које турске власти називају терористичким групама.
Ако се сарадња настави, кажу извори у Анкари, Американци могу да остану без војне базе „Инџирлик“ у провинцији Адана.
Међутим, једнострано затварање доступа бази „Инџирлик“ могло би не само да поквари планове међународне коалиције, већ да има и озбиљне последице за саму Турску, сматрају аналитичари.
Тренутно ту ваздушну базу заједнички користе војно-ваздушне снаге САД и Турске. Делатност базе строго је регулисана Уговором о војној и економској сарадњи двеју земаља. У њој су базирани авиони неколико земаља НАТО-а, које, на челу са САД, учествују у ваздушној операцији против терористичке групе ДАЕШ. Осим тога, у бази се налази и тактичко нуклеарно наоружање.
Анкара је више пута доводила у питање присуство коалиционих снага у тој бази. Почетком године турски вицепремијер Вејси Кајнак је рекао да би питање размештања међународне коалиције могло бити преиспитано због недовољне америчке подршке турским операцијама у Сирији.
Турска је у августу прошле године почела интервенцију у Сирији, с једне стране да би ДАЕШ потиснула даље од своје границе, а с друге стране да би спречила Курде да, након повлачења ДАЕШ-а, заузму тај терен.
Међутим, Турска и САД имају озбиљне несугласице када је реч о курдском питању. За Американце Курди су „ударна песница“ у борби против ДАЕШ-а, а Анкари то није по вољи, јер би јачање Курда могло да доведе до стварања њихових аутономних енклава дуж граница Турске, а то би угрозило и територијални интегритет земље.
Управо те различите позиције око курдског питања стварају све дубљи јаз између Анкаре и Вашингтона.
„Питање затварање базе ’Инџирлик‘ је било покренуто још прошлог лета, приликом покушаја војног пуча у Турској, када је та база оптужена за умешаност у пуч и подршку пучистима. Сада је то питање поново доспело у жижу интересовања. Међутим, турска Влада сада хоће да Американци о питању Курда узму у обзир став Анкаре, а Сједињеним Државама Курди остају важан савезник“, каже Кудрјашова.
Раскид сарадње са САД би био неразуман, оцењује Кудрјашова, јер је на Блиском истоку Турска једина снага која је са САД повезана великим бројем војних и политичких договора и улази у западни војно-политички блок.
„Кажем, једина снага зато што су други амерички савезници у региону, попут Саудијске Арабије, која је монархија са радикалним ставовима, непредвидљиви када је реч о њиховој спољној политици. Осим тога, познато је да они такође подржавају низ терористичких група које се боре у Сирији. Хоћу да кажем, они нису озбиљан савезник на које би САД могле да се ослоне. Сетимо се кога тамо имамо… Са Изреалом су сада веома компликовани односи. Ту је и турски сусед Иран. Турска је једина земља на територији Блиског истока и Мале Азије која некако може да успостави равнотежу када је реч о Ирану“, додаје аналитичарка.
Кудрјашова закључује да ће питање базе „Инџирлик“ остати статус кво. То значи да ће Турска наставити да прети, а САД ће то игнорисати.
„Сједињене Државе ће то просто игнорисати све док се не створи прилика да поново успоставе савезничке односе са Турском. Највероватније је да ће Турску поткупити некаквим повољним војним и економским споразумом.“