Председница парламента Маја Гојковић као да је ових дана помешала своју државну и страначку функцију. А то би могло само да штети и институцији коју представља и партији коју промовише и председничком кандидату Александру Вучићу, коме би желела да помогне.
Законски, шефица Народне скупштине може да одложи редовно пролећно заседање, што је учинила, све док траје кампања за председничке изборе. И ту је чисто формално тешко било шта да се замери.
Али, са позиције коју представља, као прва међу свим народним представницима и под куполама здања највишег државног дома, Гојковићева би морала да се односи равноправно према свим посланичким групама и парламентарним странкама. А не да и сама улеће у међупартијску изборну битку која се тек захуктава.
Дакле, ако је прави, па и политички рационалан разлог прекидања седнице парламента тај да се не користи скупштинска говорница за председничку кампању, онда је такво образложење могло да буде сасвим довољно. И да важи за све.
Уместо тога, Гојковићева је практично „пресудила“ да би само опозиција злоупотребила Скупштину да промовише своје кандидате, да излива са говорнице мржњу према Александру Вучићу и, у преводу, да у директном преносу прави предизборни циркус.
Порука шефице скупштине, ако би се дубље и огољеније тумачила, у суштини гласи: парламент би могао да ради и у току кампање, али уколико би у њему седели искључиво представници владајуће коалиције. Јер они, што произилази даље из њених опсервација, не користе скупштину за промоцију свог кандидата. То је оцена у коју би чак и најострашћеније присталице СНС тешко могле да поверују.
Али, у међустраначком рату много штошта је легитимно и дозвољено. Па је и те поруке могао, на пример, да изговори шеф посланичке групе напредњака, било који посланик или функционер СНС, СПС или неко из Покрета социјалиста. Такве изјаве не приличе шефу Народне скупштине као државне институције.
И на томе се Маја није зауставила.
Током образлагања зашто ће кампања трајати само месец дана, Гојковићева је на Јавном сервису објаснила да је то сасвим довољно да се представи кандидат Вучић, а да су опозициони кандидати „већ у кампањи два месеца“.
Значи, прва дама Народне скупштине, објашњавајући институционалне и законске разлоге за одређивање датума избора, користи поново страначке и дневно-политичке аргументе.
Беспотребно, сувишно, непримерено.
Нарочито ако се анализира и њено јавно „признање“ у истом телевизијском гостовању да се „јављају грађани да кажу како им поједини кандидати већ искачу из фрижидера“. Наравно, и ту је мислила на кандидате опозиције, за које је додала и да већ троше много новца и то „непознатог порекла“…
Не треба ово све ни председници Скупштине Србије ни Српској напредној странци ни Александру Вучићу као премијеру и кандидату за председника државе. Напротив.
Као лидер најјаче партије у Србији, као главни фаворит у предстојећој изборној трци и апсолутни политички ауторитет у земљи, Вучић би могао да утиче на Мају и на остале Маје и државне функционере да му овако не помажу. Јер му само одмажу аутоголовима који завршавају у његовој мрежи.
Проћи ће и ова председничка битка. Полепиће се и поцепати плакати. Биће пљувања, једа, гнева. Преврнуће се и ове кутије. Пребројаће се гласови. Победиће онај коме народ Србије да поверење.
Али, најважније државне институције Србије морају да остану изнад те међупартијске туче. Не може се у пола реченице заступати држава, а у другој половини сопствена странка.
Што је Маја Гојковић ових дана мало помешала.
