По мишљењу аутора чланка, не могу се очекивати кардиналне промене америчке политике према Русији, тим пре што већина америчких политичких и војних елита сматра Москву противником и залаже се за „политику обуздавања“ према њој уз помоћ „санкција, застрашивања и дипломатске изолације“.
Лист пише да јако могу засметати гласине о руском мешању у председничке изборе и везе саветника Трампа са специјалним руском службама. Две стране немају ни заједнички став према централним спољнополитичким питањима — Сирији, Украјини, нуклеарном разоружавању. Аутор чланка сматра да у украјинској кризи Трампова админстрација наставља политику Барака Обаме, не признајући улазак Крима у састав Русије и оптужујући Москву за ескалацију ситуације на истоку Украјине. О Сирији су за сада све могућности отворене, али Трамп још увек није изашао са конкретном изјавом.
У политици нуклеарног оружја нема никаквог напретка, сматра лист, напротив, у сфери разоружавања односи Русије и САД могу се и погоршати. Издање подсећа да Трамп назива споразум о ограничењу стратешког офанзивног нуклеарног наоружања „једностраним и лошим договором“ и не искључује његов раскид.
Осим тога, конфликт двеју држава може да изазове и договор о ликвидацији ракета средњег и малог домета.
На овај начин, сматра лист, Москва и Вашингтон имају сувише несугласица — јер наведеним проблемима се додаје и питање иранског и севернокорејског нуклеарног програма.
„Зато је зближавање Русије и САД немогуће. Највероватније, за време Трампа америчка политика према Русији неће се значајно разликовати од политике коју је водио Обама“, сматра аутор чланка.
