Политику једног детета Кина је увела крајем седамдесетих година прошлог века, а меру је спроводила строга национална комисија, која је новчано кажњавала прекршиоце, а у неким случајевима вршени су и присилни абортуси. Двоје деце су могле да имају само сеоске породице, једино у случају да је прво дете било девојчица, као и породице из етничких мањина. Политика се није односила на поједине области као што су Тибет, Хонгконг и Макао. Власти су тврдиле да је ова мера спречила рађање 400 милиона људи и тако дала кључни допринос наглом економском развоју земље, што вероватно и није спорно. План је био да се та мера спроводи и наредних педесет година.
Међутим, већ двадесет година касније, лоше последице одлуке регистровале су Уједињене нације, које су Кину сврстале у „друштва која старе“. Тада је удео старијих од 65 година премашио седам одсто, а процењено је да ће до 2050. године чак четвртина становништва бити у позном добу.
Одличан познавалац прилика у Кини, новинар „Комерсанта“ Михаил Коростиков, за Спутњик каже да је и врх Комунистичке партије увидео да мере не воде добром. Ситуација је кулминирала 2015. године — стопа рађања у Кини је таква да у просеку једна жена роди 1,05 деце, а то је двоструко мање него што је потребно за просту репродукцију становништва, и то је вероватно најгори показатељ у свету, каже Коростиков.
„Поређења ради, према подацима из 2014. године, у Индији је стопа рађања износила 2,4, а у Америци 1,9. Ови подаци су буквално шокирали кинеске стручњаке, јер је почетком 2016. године Државни одбор за здравство најављивао сасвим другачију стопу — 1,6 по свакој жени. Сада кинески државни функционери траже излаз из ситуације, јер у супротном Кину очекују тешка времена“, каже наш саговорник.
У Кини је 1. јануара прошле године званично престала да важи „политика једног детета“, на снагу је ступио закон који допушта свим брачним паровима да имају и друго дете. Закон је ипак ограничио рађање већег броја деце у једној породици.
Међутим, резултати укидања политике „једна породица — једно дете“ засад нису видљиви. Земља која тренутно има најбројнију популацију на свету са милијарду и 370 милиона људи рапидно стари, суочена је са неравнотежом у броју мушкараца и жена, и што је јако важно за једну од најмоћнијих економија у свету, смањује обим радне снаге.
Да ли је нереално очекивати заокрет у само 15 месеци после 40 година уредбе која се дубоко урезала у културу, па и у подсвест Кинеза? Саговорник Спутњика каже да није, и да су на овакав резултат, останак на само једном детету, утицале и друге важне чињенице.
„На ситуацију да се Кинези не одлучују на друго дете сада утичу други фактори, карактеристични за већину економски развијених земаља. Тежња младих да се што дуже баве каријером није заобишла Кину. Овоме треба додати и чињеницу да су млади неспремни да преузму одговорност“, објашњава Михаил Коростиков.
Наиме, кинеско друштво, као већина развијених на истоку, прихватило је најпогубније последице наметања „вредности“ западне цивилизације. У јурњави за материјалним, деца су постала „луксуз“. Али без обзира на утицај западне културе, Кинези још увек поштују лепу традицију — да деца брину о својим старим родитељима, објашњава Коростиков.
„Породице који имају само једно дете често се суочавају са проблемима, јер јединци нису у стању да издржавају родитеље и сопствене породице. Земља се 2012. године први пут у историји суочила са смањивањем броја радника. Број радно способних смањен је за 3,45 милиона људи. До 2035. године, према званичним прогнозама, број радно способних Кинеза ће се смањити за 11 одсто, а број пензионера ће порасти за 14 одсто“, каже овај стручњак за Кину.
Он додаје да кинеске власти тренутно разматрају могућност продужавања трајања плаћеног одсуства ради неге детета, као и повећање дечјег додатка, као додатног подстицаја рађању. Осим тога, држава планира да повећа подршку мајкама који су навршиле 35 година и одлучиле да роде друго дете, наводи Коростиков.
„Такође, могуће је укидање мера које се тичу самохраних мајки. Наиме, тренутно у већини региона Кине жене које нису доставиле потврду о закључивању брака морају да плате ’друштвени порез‘, може се рећи — казну у износу од седам до осам хиљада долара. Што се тиче сурогат материнства, могу са сигурношћу да тврдим да оно неће бити легализовано у Кини у блиској будућности“, каже Коростиков за Спутњик.
Кину мучи још један проблем, све више становника срећу тражи у другим земљама, па и у Србији, земљи са једнако лошом демографском сликом. Суморна статистика каже да је стопа рађања у Србији за 35 одсто нижа од потреба просте репродукције становништва, а српске породице у просеку имају једно дете.
Иако на одлуку о ступању у родитељство пре свега утичу социјално-економски фактори, стручњаци кажу да се пре свега суочавамо са дугорочном, културолошком променом. Ову слику, уз све планиране стратегије, биће тешко променити.
Наш премијер је најавио да ће Србија први пут покушати да нешто озбиљно предузме на том пољу, али конкретне мере за промену демографске слике још нисмо чули. Какве год оне биле, Србија је у предности. Поред тога што је по броју становника неупоредиво већа, Кина је и просторно неупоредива са Србијом.
Све различитости које чине једну од највећих земаља света по територији било је могуће „држати под контролом“ у строгом режиму који је диктирала једна партија. Капитализам је увелико начео Кину, којој је требало неколико деценија да успостави политику рађања једног детета. За борбу против беле куге очигледно ће јој требати много више.
