„Пронашли смо ’блажи‘ режим терапијског дејства на ћелије рака, који не доводи до масовног уништавања ћелија, али, судећи по свему, долази до уништења пре свега унутарћелијских органела наночестицама“, рекао је Андреј Свиридов са Московског државног универзитета „Ломоносов“.
Научник је истакао и да овај метод доводи до јачег терапеутског ефекта.
Физичари, хемичари, биолози, па и нанотехнолози су последњих година почели да развијају нове методе за обављање хируршких операција и терапија, које се изводе без отварања тела и наношења повреда ткивима и органима. На пример, стручњаци су развили честице које се уводе у тумор, а затим загревају помоћу ласера. То уништава рак, а не штети здравим ћелијама. Слично делује и генска терапија и специјални лекови који спутавају раст крвних судова и тумора и тако „гуше“ ћелије рака.
Свиридов и његове колеге, који раде под руководством професора Виктора Тимошенка, сада су створили посебне наночестице од силицијума, обложене специјалним саставом полимера, који могу истовремено да се користе и за изучавање и за „убијање“ рака, уз помоћ ултразвука.
Главни проблем оваквих метода у лечењу рака, кажу научници, досад је био тај што ултразвук и наночестице које апсорбује често делују неселективно и уништавају не само туморе већ и здраве ћелије. Осим тога, такве наночестице се веома брзо растварају у организму, што не дозвољава научницима да их изуче због њихове недуговечности и токсичности.
Руски стручњаци са „Ломоносова“ сада су решили тај проблем, и то тако што су наночестице од порозног силицијума обложили слојем декстрана, биополимера из молекула глукозе. Такве честице, како истичу биолози, не само да се спорије разлажу у поређењу са њиховим „голим“ панданима него и светле када се озраче ултраљубичастим зрацима, што омогућава да се ткива и ћелије изучавају.
Ове честице научници су испитали на културама ћелија рака на људском гркљану, и то тако што су га зрачили ултразвуком у присуству и одсуству наночестица.
Експерименти су показали да „чист“ ултразвук не делује на ћелије рака, док их у комбинацији са наночестицима пажљиво убија.
Осим тога, те наночестице, како истичу научници, могу да се користе за доставу лека и других молекула у здраве ћелије или ћелије рака.
Загревање помоћу ултразвука или радио-таласа ће, како наводе, молекуле лека учинити покретљивијим, а самим тим то ће ојачати њихову ефикасност.
Иначе, тај правац на ком раде научници назива се тераностика. Овај термин је састављен од речи „терапија“ и „дијагностика“ и означава процес истовремене дијагностике болести и њеног лечења. Тераностика се, између осталог, примењује у откривању и лечењу више врста онколошких болести помоћу наночестица, напуњених леком и циљано „убризганих“ у ћелије рака.
Међутим, не би требало очекивати да наночестице уђу у медицинску праксу данас или сутра, јер предстоји низ клиничких испитивања на животињама и људима. На то се могу „потрошити“ и године, а таква испитивања се не завршавају увек позитивно.
