Шесторо младих представника грађанског покрета за неутралност Црне Горе „Отпор безнађу“ кренуло је комбијем у Брисел да промовише референдумско одлучивање о уласку земље у НАТО. У Косовској Митровици, Скопљу, Београду и Бањалуци, како су и очекивали, сви су их одмах разумели.
Али на разумевање су наишли и у Загребу, где су их примиле колеге из партије „Живи зид“, затим у Љубљани, Бечу, Прагу.
Суштина нашег пута је била да на неки начин повежемо регион, али и Европу и њене институције, да то буде целина којој ћемо пренети поруку 84 одсто грађана Црне Горе који сматрају да референдум са питањем „Да ли Црна Гора треба да уђе у НАТО“ мора да буде одржан, каже Милачић.
„Показали смо читавим тим путем, не само кроз регион, већ и у европским земљама, да је пропаганда, која је актуелна већ дуже време у Црној Гори, да су за референдум и за неутралност само Руси и Срби заправо нетачна и да је пропаганда. И на овом путу смо потпуно егзактно, на терену, видели да је подршка референдуму потпуна на свим адресама где смо били, али да је велика и подршка за неутралност Црне Горе супротно од пропаганде коју гледамо у Црној Гори“, каже Милачић.
Сусрети са званичницима у свим земљама били су подједнако важни, али чини се да су највећи одјек имале посете Берлину и Бриселу, односно Бундестагу и Европском парламенту где су учесници каравана добили недвосмислену подршку за одржавање референдума. Сви су нам, без изузетка, рекли да је то елементарно демократско начело, да је то нужност, уколико Црна Гора жели да се зове демократском земљом, посебно посланици Бундестага Александар Ноје и Инге Хегер, додаје наш саговорник.
„Они су се оградили од ратификације приступног протокола за улазак Црне Горе у НАТО која се недавно догодила у Бундестагу. Апсолутно су подржали жељу Црне Горе, а ја мислим да је то жеља већинске Црне Горе и то показују сва истраживања јавног мњења, да буде неутрална, да не буде увучена у сукобе, да буде део мира, а не део рата“, каже Милачић.
Он додаје да су као необични путници имали прилику да виде да је подршка велика и у самој Немачкој, да је огроман број прогресивних снага, не само политичких партија, већ и невладиних организација, појединаца, интелектуалаца који подржавају пут Црне Горе ка неутралности.
Последња станица каравана био је Брисел, односно Европски парламент. Наш саговорник говорио је на панелу, који је организовала парламентарка из Летоније Татјана Жданок, о нужности референдума у Црној Гори, али и о тренутној политичкој ситуацији у земљи, природи црногорске власти и потреби за неутралношћу ове мале балканске земље.
„Ту је био окупљен не мали број европских парламентараца који су се јако заинтересовали за тему, пришао ми је и понудио разговор и Хавијер Хоузо, члан парламента из Шпаније, он је потпредседник Комитета Европског парламента. Истакао је да је референдум неминован, подржао је и жељу Црне Горе да буде неутрална, рекавши да је НАТО све скупљи и експанзионистички“, истиче саговорник Спутњика.
Он додаје да се екипа каравана срела и са, како каже, сјајним интелектуалцем Мишелом Колоном, новинаром и издавачем из Брисела, али и са европским парламентарцем Игором Шолтесом из Словеније, који је том приликом изјавио да је одржавање референдума у једној земљи на овако важну тему — питање друштвене хигијене.
Изјаву су пренели многи медији региона, али не и црногорски, који су тек спорадично преносили по неку вест из каравана. Власт се одлучила за прећуткивање зато што нема одговор, каже Милачић.
„Они су навикли да се крећу у пропагандним клишеима да је свако ко је за референдум, па и за неутралност, четник, Србин или путинофил, да је ретроградан. Те системе пропаганде увек поремете овакве ствари, кад се пође на Запад, па кад добијемо огромну подршку са тих адреса, они се увек одлуче за прећуткивање. Ово је заправо почетак кампање за референдум, а борба за овако важно питање увек има два нивоа, спољни и унутрашњи. Обавештавање међународне заједнице је први корак, а ако власт не организује референдум, организоваће га народ“, закључује Милачић.
Вести из кампање у црногорске медије доспеле су захваљујући учесницима каравана који су, без обзира на услове у којима су радили, уложили велики напор и готово сваки корак преносили преко највећег алтернативног медија — друштвених мрежа.
На највећу блокаду информације су наишле на телевизијама у Црној Гори. Зато екипа припрема документарни филм посвећен путовању, које наш саговорник назива историјским и додаје да ће време показати да је тако.