Кијев тврди да је Москва прекршила две конвенције — о борби против финансирања тероризма и о елиминацији расне дискриминације. „Погледајте се у огледало!“, узвраћа Русија, демантујући све оптужбе.
Украјинска страна имала је излагање пред судом у понедељак, а руска делегација у уторак; до краја дана, Кијев ће дати свој одговор, а саслушање се завршава у четвртак, реакцијом Русије на излагање Украјине.
Представник Москве у том процесу, шеф правног департмана Министарства спољних послова Роман Колодкин, изјавио је да су оптужбе на рачун Русије „ван јурисдикције Међународног суда“, и додао да сва питања треба решавати билатерално.
Други члан руске делегације, Иља Рогачов, каже да Украјина доводи Суд у заблуду када је реч о правим разлозима трагичних догађаја на истоку земље. Ниједна државна институција нити организација, истиче он, не квалификује тренутну ситуацију у том делу Украјине кроз призму тероризма.
Штавише, наводи руска делегација, у лето 2014. у зони сукоба у Донбасу налазило се чак 17 ПВО ракетних комплекса Бук — истих као онај којим је оборен малезијски „боинг“ на лету МХ17. Према оцени делегације Русије, Кијев није успео да изнесе доказе који би поткрепили тврдње о дискриминацији према кримским Татарима.
Представник руског Министарства иностраних послова за хуманитарну сарадњу и људска права Григориј Лукјанчев саопштио је податке према којима је Русија инвестирала 708 милијарди рубаља, односно око 12 милијарди евра, у развој Крима у периоду од 2015-2020. године, од чега је више од 10 милијарди рубаља уложено у развој заједнице кримских Татара, који су иначе заступљени и у органима власти на Криму.
Борис Беспаљко, члан Савета за међународне односе у администрацији председника Владимира Путина, у разговору за Спутњик објашњава да је Кијев одувек користио, па и данас користи Татаре као „антируски елемент“ у борби за утицај на поједине украјинске регионе.
„За све време постојања Украјине као независне државе, и Крима, као тада једног од њених региона, није била спроведена ниједна мера која би Татарима омогућила националну, културну или било какву другу аутономију! С друге стране, украјинске власти су на све начине охрабривале разне екстремисте и религиозне организације — конкретно, на Криму је чак 10 хиљада Татара било у редовима организације Хизб ел Тахрир, панисламистичке организације коју Москва сматра терористичком. Сада, када се Крим вратио у састав Русије, чланови организације Хизб ел Тахрир су морали да напусте полуострво јер их руске власти сматрају екстремистима“, објашњава Беспаљко.
Посланик Државне думе са Крима Руслан Балбек поручио је кијевским властима да се не суде с Русијом тако што ће износити измишљене и изврнуте чињенице, него да се погледају у огледало јер својим поступцима гурају земљу у грађанске сукобе.
Борис Беспаљко такође истиче да су Татари активно укључени у друштвени и политички живот на руском Криму.
„Украјина није у стању да освоји Крим оружјем, и покушава на све начине да докаже да су неки становници Крима дискриминисани након што су постали грађани Русије. То апсолутно није тачно — а и сами кримски Татари су ове украјинске изјаве много пута демантовали“, наводи Беспаљко.
Наш саговорник додаје да Татари слободно живе и раде, и да су део руске свакодневице на Криму.
„Они који су емигрирали, били су чланови екстремистичких организација, или се сада налазе на самој граници са Кримом и организују екстремистичке батаљоне — као што је одред Челебџихана. Неки од њих су запослени у разним такозваним ’исламским културним центрима‘ и покушавају да дискредитују садашње власти Крима. Украјина заправо врло ретко може, када су посреди судски процеси, да изложи неке реалне доказе за оно за шта терети Руску Федерацију“, категоричан је Беспаљко на крају разговора за Спутњик.
