Наводи се да се самит у главном граду Италије одржава поводом прославе 60. годишњице потписивања римских уговора којима је утемељена данашња ЕУ. Очекује се да ће челници 27 земаља у Римској декларацији истакнути постигнућа у досадашњим европским интеграцијама и дати обрисе будуће ЕУ.
„Кључна порука из Рима треба да буде порука јединства, нова беба треба да се зове јединство, а не Европа с више брзина“, рекао је дипломатски извор, додајући да Европа са више брзина треба да буде „упозорење, а не циљ“.
Пре римског састанка на врху, челници земаља-чланица ЕУ састаће се сутра на редовном дводневном самиту у Бриселу. Хрватска агенција наводи да ће челници током радне вечере разговарати о стању на Западном Балкану.
„Неколицина вас је на нашем последњем састанку затражила такву расправу услед растуће забринутости због развоја ситуације“, стоји у позивном писму председника Европског савета Доналда Туска лидерима ЕУ.
Наводи се да би челници Уније требало да пошаљу недвосмислену подршку европској перспективи Југоисточне Европе.
Другог дана, у петак, одржава се неформални састанак 27 председника и премијера земаља-чланица, без Велике Британије, када ће се разговарати искључиво о припремама за самит у Риму, односно о тексту декларације која треба да буде усвојена.
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер прошле недеље је представио Белу књигу о будућности Европе у којој је понудио пет сценарија будућег изгледа Уније: задржати статус кво, ЕУ само као јединствено тржиште, ЕУ са више брзина, ЕУ са мање овлашћења, али ефикаснија, и ЕУ која ће у више подручја радити заједно.
„Јункер се није изјаснио који од пет сценарија преферира, али мислим да преферира сценарио број 5“, каже дипломатски извор.
Наводи се да пети сценарио „Заједно чинимо много више“ подразумева да државе-чланице одлучују да заједнички чине много више у свим подручјима политике, што би се могло назвати неком врстом федералног уређења, иако се реч федерација избегава.
Челници 28 земаља-чланица започеће сутра дводневни самит избором председника Европског савета, а очекује се да ће досадашњи председник Доналд Туск добити још један двоипогодишњи мандат, за период од 1. јуна 2017. до 30. новембра 2019. године.
Наводи се да се Тусков реизбор сматра готово сигурним, иако га не подржава његова властита земља Пољска.