Ситуација се на Балкану мења из сата у сат. Косовски парламент усвојио је данас резолуцију којом тражи безусловно пуштање Рамуша Харадинаја и прекид дијалога са Београдом док се тај захтев не испуни. Резолуцијом се захтева и да косовска Влада тражи од Европске уније да натера Србију да поништи све потернице и оптужнице против косовских Албанаца. Какав је став Београда?
— Сада је јасно да нису сви актери у дијалогу опредељени за стабилност и мир. Србија је изненађена оваквом одлуком привремених институција самоуправе у Приштини и сматра да је сада јасно да је све што су политички представници косовских Албанаца радили претходних месеци да би подигли тензије заправо било само тражење изговора да се прекине нормализација односа и дијалог са Србима и са Београдом. Ми остајемо посвећеним разговорима јер је то начин за решавање спорова и усклађивање интереса и са политичким представницима Албанаца. Међутим, после јавног изјашњавања покрајинске скупштине о позиву на прекид дијалога и дубоко погрешног и нелегалног покушаја формирања тзв. „косовске војске" јасно је као дан да нису сви актери у дијалогу истински опредељени за стабилност и мир.
Дешавања у Приштини и потез косовског председника Хашима Тачија само су додатно отежали ионако не баш сјајне односе са званичницима у Београду. Да ли сте ви, господине Ђурићу, очекивали да Тачи упркос упозорењима Србије али и Сједињених Држава и НАТО-а ипак упути у скупштинску процедуру Закон о промени мандата Безбедносних снага Косова у оружане снаге.
— Приштинска сепаратистичка политичка елита имала је јасну намеру да мимо резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 и војно-техничког споразума из Куманова, али и мимо сопственог устава, изгура један накарадни нацрт закона који би косовски заштитни корпус, који је трансформисана терористичка Ослободилачка војска Косова, прогласио на подручју наше јужне покрајине некаквом војском. То, наравно, не би била војска у правом смислу те речи, то би била паравојска сачињена највећим делом од дојучерашњих терориста, али њен циљ би заправо био угрожавање стабилности, безбедности и сигурности ширег региона, пре свега наших грађана на Косову и Метохији. Ми смо се оштро успротивили томе, и нисмо само вербално и декларативно стали против тога него бих рекао и марљивим радом придобили и наше традиционалне пријатеље и савезнике Русију и Кину, сталне чланице СБ, али и озбиљно разговарали са државама и организацијама које дају подршку једнострано проглашеној независности Косова и њима образлагали и објашњавали који су аргументи против тако нечега и какве импликације то може да има за стабилност и безбедност на Балкану. Заиста без претеривања, огроман допринос томе дала је релација коју је, уз доста труда и напора и излажући се нападима, са представницима НАТО-а градио и премијер Александар Вучић. Сматрам да је у борби за то да и код оних који нису традиционално наклоњени нашој ствари објаснимо каква је опасност за шири регион, па и за њихове интересе, дошло до тога да они данас нису у стању да спроведу такву једну иницијативу, и у том смислу мислим да опет није претерано рећи, већ је заиста реално, да је ово значајан успех наше дипломатије, наше земље у целини.
Премијер Александар Вучић исто вече је разговарао са Хашимом Тачијем, али није успео да га убеди да одустане од те замисли. Да ли је то први пут да је употребљен „црвени телефон"?
— Србија и њени највиши представници никада нису бежали од разговора са изабраним представницима косовских Албанаца. Ако мислите да је лако или пријатно разговарати са људима који су до јуче носили униформе и ратовали против нашег народа — никоме од нас то није пријатно, али ми то радимо пре свега имајући у виду одговорност за безбедност Срба на Косову, који у овом тренутку, нажалост, зависе од тих људи, како бисмо покушали да изборимо нешто више права за њих и изнад свега да бисмо покушали да обезбедимо и сачувамо мир и стабилност у читавој нашој земљи. Због тога су ти разговори, ма колико тешки и ма колико непопуларни, некада ипак неопходни, и рекао бих да су у претходне четири године захваљујући томе што нисмо бежали од разговора ипак спречени многи штетни догађаји. Као што смо потпуно гласно и отворено изашли када год је неки наш витални интерес нарушаван и борили се заиста не штедећи се. Успели смо да одложимо присвајање Трепче јединственом борбом, тако је и сада у случају покушаја да се на нашој територији нелегално формира некаква војска одлучном реакцијом Београда уз подршку СБ УН, укључујући Русију и Кину, али и у разговорима наших највиших представника са представницима САД и НАТО-а и земаља које подржавају једнострано проглашену независност Косова, дошло до заустављања начина на који је Тачи то намеравао да уради.
Гура ли Тачи прст у око Сједињеним Државама и НАТО-у и због чега? Да ли има новог партнера?
— Сасвим сигурно да политички режим у Приштини, дакле албанска политичка елита коју не можемо тако назвати јер су то заиста људи који немају такву врсту животне залеђине да бисмо их тако назвали, политички представници косовских Албанаца свој народ гурају превасходно у сукоб са Србијом са Србима на КиМ, што је посебно опасно, и сматрају да је то за њих политички одговор на то што нису у претходних 16 година обезбедили било какве услове за живот пре свега за те косовске Албанце на КиМ, а сами управљају својим пословима. За ових 16-17 година потпуно сами и без нашег и страног мешања, чак уз огромну подршку западних земаља, управљају том економијом па опет имају 65 одсто незапослености. Да ли можете да замислите да се на КиМ слило до сада из ЕУ преко 60 милијарди евра подршке од 1999, а резултат је незапосленост од преко 65 одсто — Албанци су тамо, као и Срби, очајни. Политички лидери очигледно нису успели ништа да пруже свом народу, сада је потребно да за то окривљују Србе, српску нејач на КиМ, да производе кризе у односима са Београдом. Ми то не прихватамо, као што не прихватамо да било ко удара на Србе, српски народ и све друге који се осећају делом Србије на КиМ, и ево и ово наше недвосмислено гласно и отворено противљење такозваној војсци Косова то показује.
Косовски председник Хашим Тачи је подршку за трансформацију Безбедносних снага Косова у Војску Косова затражио и од амбасадора земаља Квинте. Шта они могу да га посаветују?
— Албанско лобирање је већ постало надалеко чувено и морамо да признамо себи самима да су у деценијама које су водиле рату 1999. па и у добром делу послератног периода они у томе били веома успешни. Сада су се међутим ствари са наше стране промениле. Ми не стојимо више по страни и само ћутке гледамо како они раде, већ ми радимо марљиво, агилно, трудимо се да вучемо за рукав и оне који су их до јуче подржавали оне који их и данас подржавају и трудимо се да им покажемо да има разлога да одустану од таквог накарадног пројекта који није ни у политичком смислу самоодржив, који није нешто што доприноси стабилности нашег региона. Морам да кажем, истине ради, да за разлику од других политичких субјеката на нашој сцени који се баве нападима на сопствену владу и власт и са највећим омаловажавањем говоре о нашим напорима, бавећи се гадостима, јер кад неко говори о величинама нечијих личних органа онда то не можемо назвати озбиљном политиком, Влада Србије предвођена Александром Вучићем покушава да заустави све нападе на наш народ и процес сецесије и нелегалног формирања војске Косова и стварања додатних тензија у региону, и да државу води у мирном и сигурном правцу који ће пре свега обезбедити, када реч о послу којим се ја бавим, да наш народ на КиМ остане и опстане.
Савезници НАТО-а су озбиљно забринути због предлога приштинских власти о трансформацији безбедносних снага у војску Косова, без неопходних уставних промена. Које су потенцијалне санкције за Приштину и Тачија? Чега и кога треба да се боје?
— Бога се очигледно не боје, јер људи који носе на души толико убијених, толико прогнаних, немају претераног контакта са савешћу и са моралом и језиком, али ипак сматрам да и они који доносе одлуке у Приштини морају да воде рачуна о политичкој реалности. Она за њих данас јесте да не уживају ону врсту широке подршке у делу међународне заједнице како су уживали 2008. кад су једнострано прогласили независност. Геополитичка мапа и односи снага у свету променили су се у нашу корист, и мислим да због тога има јако много нервозе код политичких лидера косовских Албанаца. Заправо, њих страх тера на агресивно понашање, као што каже наша пословица „у страху су велике очи" и они се боје да би оне политичке околности које су довеле до једностраног проглашења независности Косова 2008. у међународној заједници биле потпуно промењене у наредном периоду, а већ виде да у Србији нема ни трага од оних политичких околности из те године када смо имали председника који је терао политику на једну страну, премијера који је терао на другу страну, и онда Србија није била у стању да одговори на изазове једнострано проглашене независности Косова. Сада Србија има јединствену, снажну, целовиту политику која обухвата као један од кључних императива уз остале приоритете и одбрану нашег народа на КиМ.
Косовски председник је за Јенса Столтенберга имао умирујућу поруку, јер су, како је рекао, Безбедносне снаге Косова тренирале управо чланице НАТО-а. Да ли, по вашем мишљењу, Алијанса игра двоструку игру?
— Ја могу само да говорим о томе какву игру игра Србија. Ми смо земља која брани своје право, свој народ, и свако ко у томе искрено жели да нам помогне ужива наше симпатије, подршку и разумевање. Ми знамо да су Русија, Кина и многе друге државе нама такву подршку пружале, и због тога наш народ и препознаје вредност те врсте подршке. Са друге стране, ми развијамо наше односе и са ЕУ и са САД, имамо дијалог и са НАТО-ом, и ко год од држава које су признале независност Косова види да ствари на КиМ не иду у добром правцу кад је реч о тамошњим институцијама и политичким псеудоелитама, хвала му на томе. Хвала свакоме ко је објективан, па макар и не био на нашој страни.
Тачи тврди да је његова иницијатива потпуно легитимна и да је погодила само београдске званичнике. Наводи да је тренутно једина претња за мир у региону повећање руског утицаја и број војних авиона у базама у Србији. Како је рекао, „ово мора бити додато претњама које представља тероризам, а Косово је и даље шампион у региону у борби против тероризма". Да ли је то његова предизборна кампања?
— Ја сам одушевљен том изјавом, и мислим да је одушевљен и господин Љавдрим Мухаџери, један од лидера ДАЕШ-а који је из Каченика са КиМ. Сигуран сам да је одушевљено и хиљаде бораца Исламске државе са Косова, од којих се неколико стотина у нашу јужну покрајину већ вратило у сандуцима. Мислим да постоји огроман контраст између Тачијевих изјава и онога што је стварност.
Српска листа чека и да Приштина формира Заједницу српских општина. Од тога ће зависити и одмрзавање статуса Срба у косовским институцијама. Има ли помака у овом тренутку?
— Заједница српских општина је нешто на шта су се Албанци прво обавезали, а онда почели од тога да беже као ђаво од крста представљајући ЗСО самим Албанцима на Косову на потпуно погрешан начин као да ће она да умањи нешто од права која Албанци имају на КиМ, а у ствари је управо супротно. Ако Срби на Косову буду имали довољно политичких, економских, социјалних и свих других права, ако се буду осећали комфорно, онда ће њихови односи са Албанцима да буду неупоредиво релаксиранији и онда ће и економија да крене набоље. Данас Албанци напуштају Косово у десетинама хиљада на годишњем нивоу. Чак је и брат премијера Мустафе покушао као илегални емигрант у једном од оних аутобуса да стигне до Немачке и то вам све говори о степену очаја обичног света на Косову. Ми зато кажемо — хајде људи, немојте више да се бавите само нападима на Србе на КиМ, хајде да разговарамо о томе да уместо тих прича о насилној сецесији, о сепаратизму и о свему осталом, разговарамо о томе како да се живи на Косову и како да опстану људи. Бојим се да та политика која се води ствара лошу перспективу за све који тамо живе.
Где је данас бриселски дијалог?
— Ми смо јако много труда и напора уложили у све то. Само је председник Владе Александар Вучић више од 60 пута лично ишао у Брисел да разговарамо о ЗСО. Међутим, Албанци нису показали суштинску спремност да примењују све оно што је договорено. Без обзира на то, сматрам да је добро што се разговарало и што ће се, надам се, разговарати, јер док год се разговара, људи на терену не гину, и за претходне четири године нисте видели нека масовна убиства којих смо били сведоци претходних година. Сматрам да је то једно од достигнућа дијалога, па таман да ништа друго нисмо постигли, а мислим да имамо концепт ЗСО, бар имамо папир ако ништа друго, за који сада можемо да се ухватимо и да се за њега боримо, што претходно нисмо имали.
