„Лондон ће у мањој мери сарађивати са ЕУ, па ће самим тим изгубити одређене полуге утицаја на Европу. Са друге стране, као што се зна из историје 20. века, Велика Британија је често утицала на кључне догађаје у балканским земљама, а преко Балкана и на ситуацију у целој Европи. То је један од модуса операнди Лондона“, каже Алексеј Пивоваренко са Института за славистику Руске академије наука.
Што се тиче руско-британских односа, наш саговорник подсећа да њихово супарништво на Балкану траје од 19. века. Све то даје Великој Британији право да се меша у ситуацију на Балкану.
„Требало би подсетити да је тема интеграције Балкана у ЕУ, односно заокруживања тог процеса, поново постала актуелна током лета и јесени 2014. године, у контексту ситуације у Украјини. Стога, изјава Терезе Меј није нешто ново, сличне изјаве редовно дају европски званичници“, сматра наш саговорник из Москве.
Са њим је сагласан и виши научни сарадник са Института за европске студије доктор Александар Гајић. Он каже за Спутњик да је изјава Терезе Меј на линији са еврократама из Брисела.
„Она је у складу са резолуцијама Европског парламента у којима се преувеличава лош утицај Москве и измишља пропагандни рат где је Русија стављена у исти ред са терористима ДАЕШ-а, а заправо се бори против њега“, каже Гајић.
Он објашњава да је историја односа Русије и Велике Британије веома комплексна због империјалних политика крајем 19. и почетком 20. века.
„То је покушај наставка хладноратовског дискурса и тон једног негативног имиџа који Русија има много пре Хладног рата, још из периода царске Русије који се стално подгрева. Нарочито је био присутан у 19. веку од империјалне Британије у вези са решавањем источног питања, односно ослобађања словенских народа од турског ропства. Словенски народи гледали су Русију као некога ко ће им пружити братску подршку“, каже Гајић.
Он указује да данас имамо сличну ситуацију. Мале балканске државе су ширењем евроатлантске концепције запале у економске, политичке и разне друге проблеме.
„И онда се преувеличава утицај Русије, руских идеја, руске пропаганде зато што Запад зна да се ти народи природно због ситуације у којој се налазе окрећу према некоме према коме имају историјско памћење о савезничким и добронамерним односима. Онда се аутоматски прича о Русији у негативном контексту, преувеличава се њен утицај не би ли се на крају оправдали сами творци негативног положаја целог Балкана", каже Гајић.
Са Гајићем је сагласна и Татјана Андрејева са Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука. Она објашњава да се Тереза Меј налази у веома компликованој ситуацији, а да Москва, као и Алијанса, има одређене интересе на Западном Балкану.
„Велика Британија жели да сачува интересовање САД према Европи и НАТО-у. ’Захваљујући‘ ситуацији у Украјини и причама о руској агресији, у балтичким земљама и Пољској су распоређене додатне јединице НАТО-а, да не помињем тенкове. Сада је, вероватно, време за Западни Балкан. Мислим да Велика Британија не жели да САД смање свој допринос у буџету НАТО-а, стога, потребно је наћи непријатеља и неки нови регион, чију стабилност он наводно угрожава. Русија је у том смислу веома повољна мета“, каже Андрејева.
Она каже да се актуелни амерички председник залаже за неку врсту нормализације односа са Русијом, а да и од Лондона очекује слично понашање. Са друге стране, упозорава Андрејева, Велика Британија и ЕУ се разводе, односи се погоршавају и Лондону је потребно нешто што би могло да помогне у тој ситуацији, нека додирна тачка. Британска премијерка пронашла је тај заједнички именитељ — руско присуство на Балкану, закључује Андрејева.
