У Србији влада права помама за руским ампулама „имунофан“, којe се рекламирају као „чудо које лечи све“, од прехладе до најтежих онколошких болести. Препарат у Србији није регистрован ни као лек, ни као дијететски производ, продаје се на црном тржишту, па у нашу земљу стиже разним, често сумњивим каналимa.
Колико је он заиста ефикасан? Да ли помаже или одмаже? Носи ли ризике? Каква је пракса руских онколога када је реч о том препарату?
Одговоре на та и многа друга питања Спутњику је дао Александар Кац, начелник одељења за хемиотерапију у онколошкој болници у руском граду Биробиџану на Далеком истоку и аутор истраживања о ефикасности „имунофана“.
„Мене мало шта може да шокира, али сте ме изненадили информацијом о толикој популарности ’имунофана‘ у Србији“, каже доктор Кац.
Доктор истиче да „имунофан“ није лек за рак, како га представљају у Србији, и да не би требало очекивати чуда.
„Што се тиче излечења ’имунофаном‘ то је апсолутно немогуће, јер то није препарат који ми користимо за излечење пацијената. Реч је о имуномодулатору који се, у већој или мањој мери, може користити као помоћно средство да би се боље подносила хемиотерапија, а посебно између два циклуса терапија како би се побољшало стање организма, али ни у којем случају се не може рећи да он директно делује на туморе.“
Српски лекари се противе коришћењу „имунофана“ с обзиром на то да није регистрован у нашој земљи, па га људи најчешће узимају на своју руку, набављајући га „преко везе“.
„Узимање ’имунофана‘ на своју руку је апсолутно погрешно и неприхватљиво. Такође, разумљиво је и зашто га српски лекари не препоручују, јер ако би неки лекар одобрио лечење леком који није регистрован у земљи тим питањем би морало да се позабави судство, а када то раде сами пацијенти, онда они то чине на своју одговорност. Али, питање је ако се, не дај Боже, нешто деси, ко ће сносити одговорност за то?!“
Стручњак наводи да дејство „имунофана“ није до краја испитано и да је питање колико је тај препарат ефикасан.
„Недавно сам био на фармаколошком конгресу у Санкт Петербургу и констатовали смо да постоји група препарата за јачање имунитета са сумњивим и непознатим механизмима дејства, у смислу резултата. Због тога се и о дејству ’имунофана‘ не може јасно и прецизно говорити. Не могу рећи да он има плацебо ефекат, али тај препарат није до краја изучен, односно није до краја изучен његов механизам дејства. Помаже ли он или не помаже? Знате, посредно може да помогне. Видите, ако би се тај препарат примао самостално, тј. само он и ниједан више, могли бисмо да утврдимо да ли он има ефекат, али пацијенти га узимају у комбинацији са другим препаратима и због тога је тешко рећи да ли је он заиста ефикасан или није.“
Доктор Кац упозорава да самовољно коришћење „имунофана“ и самолечење може да доведе до контраиндикација и да пацијент мора бити под надзором лекара.
„Могуће су свакакве реакције. Сваки препарат има своја нежељена дејства, а сви препарати за имунитет могу да доведу до повишене телесне температуре, осипа, језе, грознице и других симптома налик грипозним. Истакао бих, примена и употреба ’имунофана‘ мора бити под надзором лекара. Ми никако не допуштамо узимање препарата на своју руку .“
Српски лекари скрећу пажњу на то да је порекло и састав „имунофана“ који се у Србији продаје на црном тржишту „сумњиво“, а такође указују и да препарат, који онколошким болесницима из Русије доносе познаници, често није правилно транспортован.
Оно што забрињава лекаре јесте и чињеница да неки пацијенти одустају од конвенционалног начина лечења, тј. хемиотерапије и зрачења, верујући да ће им „имунофан“ сам по себи помоћи.
„У принципу, да бисмо причали о томе, потребно је упознати одређену особу — пацијента и видети пратеће документе, лекарске налазе. Само тако ја могу да одредим или видим дијагнозу коју је дао мој колега, да је потврдим и одредим где је тумор локализован, итд. У пракси сам имао случајеве када су ми долазили чланови породице пацијената и тврдили да он није примењивао конвенционалан начин лечења, већ само нетрадиционални, тј. народни и да је излечен. А када сам тражио да се лично упознам са тим људима који су се наводно сами излечили од рака и да ми донесу документа која потврђују да је он имао ту дијагнозу, на томе се све завршавало. Ја у недостатку доказа не могу да верујем у та или нека друга средства.“
Доктор понавља да „имунофан“ није антиканцерогени лек, али наводи да га руски лекари понекад користе као помоћно средство, са цитостатицима и другим лековима.
„Чудотворни лекови не постоје, а нарочито се такав термин не може користити када је реч о онколошким болестима. У принципу, руски онколози у пракси ’имунофан‘ не преписују често, али га и не одбијају. Дакле, генерално се користи, али се не сматра приоритетом у терапији. Зато понављам, излечење ’имунофаном‘ није могуће, али на краћи период може да побољша квалитет живота, евентуално да у некој етапи појача дејство антиканцерогеног препарата и ништа више осим тога. ’Имунофан‘ није универзални, нити револуционарни лек. Носити кући у коферу ’имунофан‘ са надом и вером у исцељење — то је утопија“, закључио је доктор Кац.
