Ипак се креће. То да Кина „за почетак“ очекује 100.000 кинеских туриста у Србији изгледало је мање невероватно само зато што је реченицу пре месец и по дана изговорио кинески амбасадор у Београду Ли Манчанг. А Кинезима није својствено да се затрчавају.
Невероватно је то било, пре свега зато што је прошле године мање од 20.000 кинеских туриста посетило Србију. Али Ли каже да је та цифра „потпуно реална“. С обзиром на то да Србија једина у Европи има безвизни режим са Кином и да је најављено отварање директне линије Београд–Пекинг до краја године, све је могуће. Уосталом, шта је 100.000 Кинеза наспрам 140 милиона њихових туриста годишње у свету. По томе су убедљиво број један.
И то каквих туриста. Најбољих платиша.
Министар трговине и туризма Расим Љајић за Спутњик каже да се свака земља бори да привуче део тих кинеских туриста.
„Они не само што су најбројнији, већ су и добро платежни. У Западној Европи они троше просечно 1.600 евра, у другим земљама нешто мање, али у сваком случају ради се о туристима које би свака земља угостила“, каже министар туризма.
И, наравно, нисмо једини који се боре за тај део туристичког колача. Зато покушавамо да удружимо понуду са другим земљама региона, каже Љајић, истичући да кинески туристи током једног путовања желе да обиђу две или три земље или туристичке дестинације.
„Ретко иду само у једну земљу и зато правимо туристичке програме. Са Црном Гором смо направили седам таквих туристичких програма, сад радимо са Мађарском и са БиХ, такође, све у намери да део тих туриста доведемо и у Србију“.
Он истиче да је предност Србије њен безвизни режим који има са Кином. Уколико би, напомиње он, била отворена и директна авио-линија Београд–Пекинг били би створени предуслови за привлачење кинеских туриста.
Мађарска је, како каже, ту одмакла најдаље с обзиром на то да постоји директна авио-линија Будимпешта–Пекинг. Са Мађарима се сада ради на заједничким програмима с обзиром на то да Србија има безвизни режим, а они директан лет.
На питање за шта су кинески туристи показали највише интересовања, министар трговине и туризма каже да то углавном зависи од година старости.
Млађи туристи у Европу углавном долазе због шопинга, али и забаве, а они ближи педесетим годинама због обиласка културно-историјских знаменитости.
„Велики број Кинеза који дође у Београд посети Кућу цвећа, све оно што је везано за бившу Југославију. Ми смо заједно са БиХ у Кини представили заједнички туристички производ, ’Путевима Валтера‘, што је везано за туристе старије животне доби, који такође пуно путују“, каже Љајић.
Свако зна да ни овде ни у Кини не треба посебно објашњавати ко је Валтер, а још мање да га је на филмском платну овековечио легендарни Бата Живојиновић.
Крајем прошле године, на сајму туризма у Шангају, учешће Туристичке организације Србије (ТОС) привукло је више од 70 медијских кућа из Кине. Од значаја је било и то што је именовање чувене кинеске списатељице Чен Денјан — Мадам Чен за промотера туризма Србије у Кини пренело више од 800 кинеских медија.
Тада су водећи кинески портали пренели текстове о туристичким лепотама Србије, док је вести и постове о нашој земљи делило и „лајковало“ више од 100.000 корисника.
Сваке године за 18 одсто порасте број кинеских туриста, па се 2020. године очекује да ће ван земље путовати чак 240 милиона Кинеза. Сваки од њих у просеку троши по 1.628 долара, а половину новца дају на шопинг.
Кинески туриста има од 30 до 50 година, запослен је и факултетски образован. Две трећине туриста су жене, а сваки десети на пут води и дете. Основни мотиви за путовање су шопинг, светски познати споменици, занимљив доживљај, здравствени туризам… По дестинацији направе око хиљаду фотографија и пошто четири часа дневно проводе на друштвеним мрежама, свуда мора да им се обезбеди бесплатан бежични интернет, па и у аутобусима. На свакој дестинацији очекују да добију брошуру са основним подацима.
Кинезима, који су у свету познати по групном начину путовања, изузетно је важна безбедност, поготово у последње време.
Традиционално, када је реч о путовањима по Европи, кинески туристи су највише обилазили Француску и Италију, а нешто мање Велику Британију. После терористичких напада у Француској у претходне две године, председник Кинеског удружења путничких агенција у Француској је изјавио да тероризам, насиље и пљачке терају Кинезе даље од Француске.
Међутим, то не значи да ће путовати мање. Кинески радио Интернационал пренео је да је почетком фебруара 70 одсто анкетираних Кинеза рекло како ће ове године путовати у иностранство два пута, неки и више, што је раст од скоро 10 одсто у односу на исто време прошле године.
Покушавамо, како рече Љајић за Спутњик, да идемо у сусрет њиховим захтевима, жељама, трендовима и навикама. Припреме су у току.
