До тог открића дошли су аустралијски научници који су урадили генетске анализе зубних наслага са четири неандерталца из пећина у Белгији и Шпанији. Ти узорци су стари између 42.000 и 50.000 година.
„Зубне наслаге садрже микроорганизме који су живели у устима и патогене из респираторног и гастроинтестиналног тракта“, наводи се у часопису „Нејчер“.
Зубне наслаге представљају јединствени увид у начин живота неандерталаца. Захваљујући њима, може се закључити шта су јели и каквог су здравља били. Узорци зубних наслага људских предака на територији Белгије показали су да је њихова исхрана највећим дијелом била базирана на месу, док су неандерталци на територији Шпаније више јели биљке.
„Плак нам је открио да га је мучио дентални апсцес, као и то да је имао цревне паразите, тако да је био прилично болестан“, навео је аустралијски научник Алан Купер.
Ипак, ДНК анализа открила је и нешто што нису очекивали.
„Неандерталац је јео белу тополу, која садржи салицилну киселину, која је активни састојак аспирина. Веома занимљиво је и да смо пронашли трагове антибиотске гљиве, односно пеницилина“, објаснио је Купер.
Та открића упућују на то да је неандерталац имао добро знање о свом окружењу и лековитим биљкама и њиховим својствима, па је најлогичније закључити да их је користио за лечење.
Извор: РТС
