„Форбс“ наводи да је кључно питање чему служе савези које Америка склапа, а као одговор наводи да је то заштита америчких интереса и истиче да би председник требало да повуче Обамину резолуцију о ратификацији чланства Црне Горе у НАТО-у.
Новинар „Форбса“ Даг Бандоу у тексту наводи да Црногорци „имају 1.950 људи под оружјем, војску која има 875 људи и која има осам борбених возила и неколико комада противтенковског оружја“.
Што би Вашингтон помагао Подгорици
Црногорска морнарица има шест бродова, а авијација четири авиона и неколико хеликоптера, што би према писању листа тешко зауставило руску војску на њеном путу ка Берлину или Паризу.
Један од главних лобиста за чланство Црне Горе у америчком Сенату Мајкл Халцел, као аргумент истиче да је „званична Подгорица послала четири војника у Авганистан“, што је леп потез да би се обезбедило прихватање „великих момака у њихов клуб“, констатује „Форбс“.
Истовремено, Халцел наводи и да је та држава „на одличном путу да до 2020. испуни захтеваних два одсто БДП-а за улагање у одбрану“, што је један од главних захтева НАТО-а и Вашингтона, који 80 одсто чланица Алијансе не испуњава.
„Коначно, сваки бенефит носи са собом високу цену. Вашингтон би радије трошио више новца на помоћ Подгорици, да достигне стандарде савеза. Штавише, очекивало би се, уколико Црна Гора уђе у НАТО, да САД иде у рат, у прави рат, уколико је то потребно, у црногорско име. Нико не замишља да друга страна то исто учини, како би заштитила Америку“, наводи се у тексту и додаје да то што је Црна Гора била дивна локација за снимање филма о Џејмсу Бонду неће много допринети америчкој безбедности.
Аутор текста наводи и да „није сасвим јасно ко су Црногорци“ и подсећа да су се Србија и Црна Гора раздвојиле, а Русија и Владимир Путин нису јавно додали Подгорицу на своју „освајачку листу“.
Нико други нема очигледних аспирација према „микро-држави“ која има мање људи него поједини типични амерички дистрикти, наводи „Форбс“, због чега се поставља питање зашто би таква држава требало да добије право гласа и послове у нечему што би требало да представља озбиљну војну организацију у којој Вашингтон очекује да се ради тежак посао без обзира на сукобе.
Халцел тврди да је Подгорица заслужила „право да се прикључи НАТО-у“, али да Вашингтон нема обавезу да брани било коју другу државу.
Недемократска традиција микро државе
„Форбс“ пише да Подгорица не негује европски стил либералне демократије, да ју је „Фридом хаус“ означио као „делимично слободну“ државу и наводи да би боље било охрабрити земљу да се фокусира на испуњење критеријума за чланство у ЕУ, што би задовољило жеље да се земља приближи Западу.
Штавише, према истраживању спроведеном у децембру, показало се да су Црногорци оштро подељени према политици и НАТО-у — 39,7 одсто становништва противи се уласку земље у НАТО, док је за чланство њих 39,5, што се не може назвати „снажном посвећеношћу“ војном савезу са теоретски озбиљном безбедносном одговорношћу.
„Алијанса није еквивалент каквом међународном господском клубу којем сваки угледни грађанин тежи да се придружи, већ је то свечана обавеза да ће се уложити државно богатство и животи. За САД то значи да је њена безбедност под ризиком“, пише „Форбс“.
Један од најратоборнијих чланова Сената, Линдзи Грејем, описао је чланство као „јасан сигнал нашим пријатељима у Црној Гори и Русима како се осећамо“, али није јасно шта тај сигнал представља.
„Форбс“ пише и да Подгорица тврди да је Русија недавно организовала државни удар, иако је истина и даље нејасна, а политичке поделе у земљи су веома очигледне.
„У сваком случају, чланство у НАТО-у не нуди никакву гаранцију демократског управљања, а можете да проверите са десетинама хиљада ухапшених Турака након неуспешног пуча у тој земљи који су се затекли на путу Ердогану да управља земљом, НАТО-чланицом, у Путиновом стилу“, наводи лист и додаје да је једини аргумент за пријем Црне Горе слање јасног сигнала да Алијанса наставља да се шири и прима нове чланице, невезано за то колико су чланице неважне.
„Форбс“ подсећа да је НАТО настао за време Хладног рата, како би се спречила доминација СССР-а у Евроазији, као и да је Вашингтон имао циљ да спречи продор Совјета у западну Немачку, а не да ослободи нације на већ окупираном истоку.
Нажалост, експанзија зарад простог ширења јесте „глупа политика која је САД и Европу већ довела у невољу“.
Уместо „изливања“ конвенционалне мудрости, Трампова администрација би требало да инсистира да америчка спољна политика буде базирана на реалистичнијој перспективи, која се фокусира на америчке интересе, закључује „Форбс“.
Извор: Танјуг
