Током састанка у Версају, четири најутицајнија европска лидера разговарала су, између осталог, о дубоким поделама и о томе какве реформе су потребне ЕУ сада се када неколико земаља Источне Европе и Балкана противи стварању „вишебрзинске“ Европе у страху да ће бити запостављене.
„Мислим да је процес стварања вишебрзинске Европе неизбежан, јер земље које желе дубљу интеграцију Европске уније треба да ослободе ЕУ од чланица које се противе овом процесу и које га успоравају“, рекао је Лешек Милер у ексклузивном интервјуу за пољски „Спутњик“.
Он је додао да ће земље унутар еврозоне чинити језгро за даљу економску и политичку интеграцију у ЕУ.
„То значи да би земље попут Пољске, које нису ништа учиниле да би се придружиле еврозони, завршити као земље ’другог реда‘ у вишебрзинској Европи“, истакао је Милер.
На питање о будућности тзв. Вишеградске групе, која се састоји од Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке, Милер је рекао да одлуке које она доноси немају велики значај за ЕУ као целину и да би Пољска требало да се више фокусира на ближу сарадњу са својим партнерима из „Вајмаровог троугла“ — Немачком и Француском, које играју главну улогу у ЕУ.
Он је додао да је као економска сила са буџетским суфицитом и фокусом на иновације и високе технологије, Немачка на путу да постане водећа сила у ЕУ.
„Бивши француски председник Жак Ширак једном је упоредио ЕУ са кочијом са коњском запрегом, где је Немачка коњ, а Француска кочијаш. Мислим да су ових дана Немци и коњ и кочијаш“, истакао је Милер.
На питање да ли би ситуација у Украјини могла да се одрази на формат ЕУ, Милер је рекао да није могуће, осим растућег огорчења ЕУ због неуспеха Кијева да спроведе препоручене реформе, избори се са корупцијом и стабилизује политичку и економску ситуацију у земљи.
Говорећи о бучном питању руских хакера који, наводно, планирају да се мешају у европске изборе, Милер је рекао да је његов утисак да Пољска није у центру пажње председника Путина.
„Мислим да је највећи проблем Кремља НАТО, а не Европска унија. Међутим, говорећи да Путин може да изабере председника Француске, Немачке, итд, ЕУ само признаје своју слабост“.
„Сигуран сам да су Немци они који ће изабрати свог новог канцелара, а Французи ће изабрати свог председника“, нагласио је Милер.
Током самита ЕУ у Версају 6. марта, лидери Француске, Немачке, Италије и Шпаније заложили су се за стварање такозване „вишебрзинске“ Европе.
Француски председник Франсоа Оланд изјавио је, са своје стране, да је већ дуже време постојао отпор опцији „вишебрзинске“ Европе, у којој се различите земље интегришу на различитом нивоу, али да се она сада разматра као могућност.
Почетком овог месеца пољска премијерка Беата Сидло рекла је да су земље Вишеградске групе усвојиле заједничку декларацију о будућности Европске уније, која би требало да буде представљена на самиту ЕУ у Риму, који ће почети 25. марта.
Премијерка Пољске додала је да је кључна одредба декларације потреба да се одржи јединство блока и противљење подела унутар међународне организације.
