Као други важан задатак стручњаци издвајају борбу против авганистанске трговине дрогом. Они подсећају да је трговина наркотицима у тој земљи порасла неколико десетина пута, откако је у ту земљу ушла коалиција на челу са САД.
„Кабул се и раније обраћао Русији за помоћ, јер је тамо ситуација изузетно тешка. Према последњим подацима Уједињених нација, само током прошле године у Авганистану је било 26.000 терористичких напада. Држава је практично уништена, не постоји. И, наравно, какву год помоћ да пружимо, они ће нам бити захвални“, каже за Спутњик Александар Вавилов, доктор историјских наука и професор на Дипломатској академији руског Министарства спољних послова.
Према његовом мишљењу, Русија је и сама заинтересована да пружи помоћ Авганистану, нарочито када је реч о националној безбедности земље.
„Авганистан је наш непосредни сусед. Притом, граница иде кроз планине, а планине је веома тешко контролисати. Сада директна опасност прети од ДАЕШ-а, јер би та терористичка организација могла да преко Авганистана проникне у друге суседне државе. Због тога мислим да је веома важно да Русија помогне Авганистану. Ми смо заинтересовани да код наших суседа буде све добро, јер се то одражава и на нас. Зато, ако ми можемо нешто да учинимо, морамо то и да урадимо и то не би требало доводити у питање“, сматра Вавилов.
Када је реч о великим руским инвестицијама у авганистанску привреду, аналитичари кажу да је то питање прилично „тешко и комплексно“ и подсећају да је Русија у више наврата предлагала међународним актерима, који су у Авганистану, заједничке пројекте, али је сваки пут наилазила на отпор.
Подсећања ради, Кабул је предложио Москви да обнови 124 објекта у тој земљи и помогне националну економију. Многе од тих објеката градили су совјетски стручњаци. Конкретно, тунел „Саланг“, Комбинат за производњу хлеба у Кабулу, политехнички универзитет, фабрику за ремонт аутомобила „Џангалак“, као и електрану у граду Пули Хумли.
Раније су у руском Министарству енергетике саопштили да је око 30 руских фирми спремно да инвестира у пројекте у Авганистану, упркос томе што у земљи и даље траје грађански рат. Кабул, са своје стране, обећава подршку руском бизнису.
Међутим, проблем је у томе што се руски бизнис у Авганистану суочава са великим проблемима, с обзиром на то да у земљи не постоји јединствен центар власти. Према проценама америчких служби, авганистанске снаге безбедности тренутно контролишу мање од шездесет одсто земље, талибани око десет, док су преостали делови Авганистана поприште сукоба владиних и побуњеничких снага. Управо због такве ситуације не би требало очекивати велике руске инвестиције у ту земљу, сматрају аналитичари.
У Центру за изучавање савременог Авганистана наглашавају да је главна сметња за инвестирање у авганистанску привреду нерешено питање безбедности, као и (не)стабилност у региону.
Подсећања ради, већину објеката о којима се сада говори Совјетски Савез је изградио у периоду од шездесетих до осамдесетих година прошлог века. После изласка совјетске војске из Авганистана 1989. године земља се нашла у грађанском рату, а многи инфраструктурни објекти су делимично или потпуно уништени.
Сукоби у Авганистану су настављени 2001, а исте године су војне трупе САД ушле у ту земљу као одговор на терористичке нападе од 11. септембра у Њујорку и Вашингтону.
Руски аналитичари понуду Кабула Москви сада повезују и са све мањим интересовањем САД за Авганистан и најавама да би Американци могли „заврну славине“, а такође и да повуку војне трупе из региона.
