Фармацеутска бранша је једна од најјачих на глобалном нивоу и чак зарађује више и од произвођача оружја и телекомуникационих компанија. Ради се о бизнису који се налази у рукама релативно малог броја компанија, а монопол води ка злоупотребама на тржишту.
„Велике транснационалне компаније имају заиста много моћи и практично власт не само на тржишту, већ и у реалној политици. На пример, фармаколошке компаније у САД финансирају предизборне председничке кампање, баш као што раде нафтне компаније. Исто то се догађа и у неким државама Латинске Америке“, изјавио је у интервјуу за Спутњик колумбијски економиста Алваро Серда.
Утицај које ове компаније имају на политички живот, на пример у САД, очитава се у њиховим директним захтевима да утичу на контролу цена лекова. Такође, у случају да се на тржишту нађу генерички али општеприхваћени лекови, транснационалне фармацеутске компаније их проглашавају „копијама ниског квалитета“.
Иначе, генерички лек садржи исту активну супстанцу, примењује се за исту индикацију, на исти начин, у истој дози и истом облику. Једнако је квалитетан и нешкодљив као и оригинални лек, а може да почне да се производи након што оригиналном леку истекне патентна заштита.
Генерички лекови садрже ефикасне и безбедне супстанце, као и оригинални лекови. Генеричка верзија лека понекад може да има различиту боју или облик од оригиналног лека, али те разлике немају утицај на ефикасност лека. Оне постоје само како би се лекови разликовали једни од других. Такође, цена генеричког лека је знатно нижа од цене оригиналног лека.
Колумбијски економиста Алвао Серда, иначе одличан познавалац фармацеутске бранше, каже да у Колумбији управо ови генерички лекови чине 30-35 одсто тржишта и производе их углавном компаније чији је власник држава, па су стога директни и веома моћни конкуренти транснационалним фармацеутским компанијама.
Серда говори и да у Колумбији гиганти фармацеутске индустрије имају монопол јер су своје препарате заштитили током претходне две деценије и на основу тога вештачки повећавају цене својим лековима.
„Истраживања су показала да у Колумбији, Еквадору и Перуу има лекова чија је цена чак до 700 одсто већа у односу на генеричке лекове“, каже колумбијски економиста.
Према резултатима истраживања, свега негде око 50 лабораторија има патенте за већину лекова који се користе у свету, при чему су то веома важни препарати који често решавају питање живота и смрти. Проблем је, ипак, у томе што се фармацеутска бранша не руководи медицинским и хуманим поривима, већ чистом зарадом.
У Латинској Америци „талас тржишног фундаментализма“, који је започет ’80-их година прошлог века, довео је до неконтролисаног раста цена лекова и медицинских препарата.
„У Еквадору и Колумбији био је постигнут споразум да ће цене лекова бити регулисане и да ће се руководити просеком цена у седам регионалних држава чије су економије на сличном нивоу развоја“, објашњава Серда.
Чак и уз постојање таквог споразума, „ова политика је још увек превише слаба и скромна“ да би могла да парира „неограниченим могућностима политичког лобија фармацеутских компанија“, упозорава Алвао Серда.
Под изговором да морају да улажу у истраживања и научни развој, фармацеутске компаније драстично подижу цене својих производа. У том смислу Серда наводи речи председника компаније „Бајер“, који је изјавио да циљ његове компаније није стварање јефтиних лекова за сиромашне државе, већ остваривање економског раста и профита.
„Суштина проблема јесте у томе што се извођење научних студија ослања на тржишне механизме, профитабилност и богаћење фармаколошких компанија, а не здравствени систем и добробит већине“, закључује колумбијски стручњак.
