Бивши главни лекар Русије и помоћник руског премијера Генадиј Онишченко каже да постоји могућност да се у случају зика вируса ради о биолошком оружју. Он је позвао да се не изводе преурањени закључци, већ да се снаге усмере на спречавање ширења болести.
Мишљење доктора Онишченка дели и амерички правник Френсис Бојл, који је својевремено био ангажован на пројектима развоја биолошког оружја у борби против тероризма. Он верује да је неко желео да зика вирус постане резистентнији и лакше преносив на човека, што је, према његовим речима, довело до садашње глобалне епидемије.
Ово је топ-листа најпознатијих могућих врста биолошког оружја.
10. Богиње
Биолошко оружје модерних времена је вирус великих богиња, са којима су старији Југословени могли да се упознају током епидемије 1972, а млађи кроз филм „Вариола вера“. Амерички Центар за контролу болести и превенцију класификовао је велике богиње као биолошко оружје А категорије, с обзиром на високу смртност (30 одсто) и чињеницу да се преноси ваздухом.
9. Антракс
У јесен 2001. Америком су почела да круже писма која су садржала непознати бели прах и која су стизала на адресе канцеларија сенатора и медија. Када је утврђено да прах садржи споре бактерије антракса, уследила је паника — двадесет двоје људи је оболело, а пет је умрло од последица напада. Након седам година истраге, ФБИ је утврдио да је писма слао микробиолог Брус Ајвинс, који је починио самоубиство пре него што је истрага закључена.
Захваљујући високом проценту смртности и стабилности у окружењу, антракс је такође уврштен у А категорију биолошког оружја. Највише случајева антракса настало је преношењем спора на кожу, али он постаје најсмртоноснији када се удахне. Тада је смртност од 75 до 100 одсто, и то је био случај са свих пет мртвих 2001. година.
8. Ебола
Ебола вирус, једна од најсмртоноснијих опасности данашњице, облик је од неколико десетина вируса хеморагичне грознице. У жижу јавности ушао је касних седамдесетих година када је убио на стотине људи у Судану и Заиру. Од тада је косио људе у неколико великих епидемија, од којих је последња забележена крајем прошле године. Ебола вирус показао се нестабилним чак и у лабораторијским условима — најмање седам епидемија избило је у болницама и лабораторијама у Африци, САД и Европи. Као постојбину еболе, научници су означили слив реке Конго, али његово порекло и природно станиште и даље су мистерија.
7. Куга
Куга или „црна смрт“ је у 14. веку уништила скоро половину европске популације. Куга се појављује у два облика — као бубонска и као плућна. Бубонску кугу шире буве, али може да се преноси и путем телесних течности. Плућна куга је ређа и шири се кашљањем, кијањем и контактом лицем у лице. Заражени кугом од најранијих дана историје служили су као биолошко оружје, а такође и у модерним временима. Епидемија куге појавила се у Кини 1940, пошто су Јапанци из авиона бацали заражене буве. Експерти данас помињу ширење куге путем аеросоли (плућна куга), али опасност од старомодне употребе ове болести као биолошког оружја још увек постоји.
6. Туларемија
Иако је смртност од туларемије изузетно мала (око 5 одсто), овај микроорганизам спада у најинфективније бактерије на планети. Године 1941, Совјетски Савез је пријавио 10.000 случајева болести изазваних овом бактеријом, а током опсаде Стаљинграда пријавио је 100.000 случајева. Бивши совјетски експерт за биолошко оружје и човек који је радио на проналаску вакцине против туларемије, Канатжан Алибеков, тврди да се радило о употреби биолошког оружја.
5. Ботулински токсин
Ако удахнете дубоко и унесете у себе ботулински токсин, нећете знати шта вам се десило јер бактерија је безбојна и безукусна — 12 до 36 сати касније појавиће се први симптоми: замагљен вид, повраћање и отежано гутање. У том стадијуму једина нада за преживљавање је антитоксин. Уколико се не лечи, ботулински токсин изазива парализу која блокира прво мишиће, а затим и респираторни систем. Без подршке апарата за вештачко дисање, токсин изазива смрт након 24 до 72 сата од уношења у организам.
4. Пиринчана експлозија
Пресецање линија снабдевања у војној науци било је једно од кључних питања за победу у рату. Велики број држава, укључујући САД и СССР, радио је на развоју микроорганизама за масовно уништавање хране. Државе у којима је једна култура играла кључну улогу у исхрани биле су посебно рањиве. Једно од таквих биолошких оружја је и пиринчана експлозија, коју изазива гљива Magnaporthe grisea. Споре ове гљиве брзо се размножавају и узрокују знатно мање усеве. Ова врста биолошког рата није усмерена директно на људе, попут претходних примера, али може довести до глади и знатних финансијских губитака. До ликвидације програма за борбу против усева у Азији, влада САД ускладиштила је више од тоне спора ове гљиве.
3. Говеђа куга
Током векова, говеђа куга се из Средње Азије проширила у све делове света. У Африци су епидемије биле толико тешке да су лавови постајали људождери, а сточари вршили масовна самоубиства пошто су били финансијски упропаштени. Захваљујући опсежним мерама стварања карантина и вакцинацији, говеђа куга је стављена под контролу у већем делу света. Канада и САД истраживале су могућности коришћења вируса који изазива говеђу кугу у сврхе биолошког рата.
2. Нипах вирус
Нипах вирус изазива једну од нових болести. У жижу јавности ушао је 1999, када је епидемија погодила истоимени малезијски регион усмртивши 105 од 265 заражених људи. Иако још није утврђено да га је нека држава развијала као биолошко оружје, висока стопа смртности од нипах вируса чини потенцијално оружје за масовно уништење.
1. Химера
Богиње, куга, антракс, иако спадају у најсмртоносније агенсе на планети, само су продукти еволуције. Међутим, шта се дешава када научници почну да развијају овакве агенсе у лабораторијским условима? Какав ужас може да се догоди када се споји људска жеља за уништавањем и генетски инжењеринг?
У грчко-римској митологији Химера је легендарна звер, спреда лав, позади змај, у средини коза. Средњевековни уметници често користе тај појам како би објаснили сложену природу зла. У модерној генетици, Химера је организам који садржи гене више врста. Једна таква Химера, у којој су комбиновани гени вируса прехладе и вируса дечје парализе, помаже у лечењу рака мозга.
Међутим, историја нас учи да је злоупотреба науке у сврхе ратовања неизбежна. Генетичари су већ открили како да повећају убилачке потенцијале антракса и великих богиња усавршавањем њихове генетичке структуре. Комбиновањем гена, научници су теоријски могли да створе вирус који би активирао две болести одједном. Тако је у СССР-у касних осамдесетих експериментисано са изводљивошћу комбиновања вируса еболе и малих богиња у једном супервирусу.
Други сценарији подразумевају сојеве вируса који траже одређене окидаче. Стелт вирус би мировао у дужем временском периоду, док га не изазове претходно утврђени стимуланс. Друга химерична биолошка оружја тражила би два окидача. На пример, ботулински токсин који би у комбинацији са противотровом постао само још смртоноснији.
Ова хорор топ-листа само указује колико је танка линија између напретка и уништења човечанства и шта може да се догоди ако би права ствар пала у погрешне руке. Извитоперивање научних, религијских и политичких идеја може довести до праве катастрофе од које неће побећи чак ни они који су је изазвали.
