„И најзад да кажем своје мисли о најмоћнијем човеку на свету. Првенствено, дозволите ми да објасним зашто смо му доделили ту титулу, иако су САД и Кина далеко моћније земље него што је то Русија. Моћ лидера одређује се као снага земље, односно како он користи своју власт без икаквих ограничења од стране државних институција, партија и других политичких снага. Спојивши све те индикаторе, лако је разумети зашто је Владимир Путин на врху наше листе“, речи су новинара Фарида Закарије, аутора филма „Најмоћнији човек на свету“.
Међутим, објашњава он, да бисмо разумели Путина, потребно је разумети и Русију. За последњих 100 година та земља је преживела свргавање цара, крах демократије и велику депресију. Затим, Други светски рат, који је однео на десетине милиона живота, тоталитарна зверства Стаљина, пад Совјетског Савеза, али потом и период владавине Бориса Јелцина са којим је наступила нова ера стабилности и пораст животног стандарда.
Григориј Добромелов, заменик директора московског Института за политичка истраживања, тврди да је тај филм пре свега намењен домаћем тржишту, то јест Американцима, и на тај начин аутори покушавају да докажу да ће сви покушаји Трампове администрације да успоставе конструктивне односе са Русијом пропасти, јер је Путин, наводно, диктатор и заговорник тоталитаризма.
Са друге стране, истиче он, сам назив филма, као и поновно скретање пажње јавности на евентуалну умешаност Путина у председничке изборе у САД, наносе штету угледу САД као суперсиле, а могло би и да има супротан ефекат од оног који су аутори желели.
„Једноставно, многима се не свиђа америчка политика, и многи у свету су спремни да подрже Путинову. Онима коме Путин, додуше, није по вољи тврде да руски лидер чврсто брани националне интересе, а није ни тајна да би становници одређених земаља волели да тако нешто чине и њихове владе. Сетите се како је 2000. године једна западна новинарка упитала ко је господин Путин? Филм Си-Ен-Ена даје прецизан одговор на то питање. Не мислим да би требало некако да одговарамо на овај филм. Најбоље би било да не реагујемо. И да се поносимо“, додаје Добромелов.
Из Кремља, међутим, иако поручују да се у филму не говори ништа ново, те да се према Русији наставља хистеричан и емотиван тон, према речима портпарола руског председника Дмитрија Пескова, похвално је то што је Москви омогућено да искаже своју позицију.
Песков сматра и да би било превише оптимистично очекивати да амерички медији изађу из оквира те хистеричне позадине према Русији која је превагнула у САД.
„Лично Владимир Путин није имао времена да га види јер је емитован синоћ. Читали смо неке делове и у медијима. У ствари, све је било онако како се и предвиђало: ово је још један материјал у хистеричном и емоционалном тону, који се заснива на мишљењу које нема у себи ништа значајно, мишљењу које је најчешће апсолутна измишљотина“, закључује Песков.
