Србија је заинтересована за стратешку сарадњу са Русијом у свим областима. Потребно је ресетовати српско-руске економске односе, ићи на капиталне пројекте и повећати међусобну трговинску размену.
То је поручио потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, који је као домаћин и отворио овај привредни скуп. Шеф наше дипломатије пожелео је учесницима добродошлицу на четврти, већ традиционални догађај ове врсте.
„Трговинско-економски односи наше две земље развијају се и обогаћују новим садржајима, упркос објективним тешкоћама у међународној политици. Заинтересовани смо за наставак свих позитивних трендова, желећи да са Русијом унапредимо енергетску сарадњу, повећамо обим робне размене који је 2016. био 2,086 милијарде евра и проширимо структуру роба које су у њој заступљене, али и да до краја завршимо старе и започнемо нове инфраструктурне пројекте“, рекао је он.
Дачић је изразио очекивање да ће се у предстојећем периоду забележити не само раст инвестиционе сарадње, већ и раст извоза из Србије у Русију, да ће бити искоришћени сви потенцијали које српска привреда има, нарочито у области туризма и ауто-индустрије, поред традиционалног извоза грађевинског материјала, намештаја и пољопривредних производа.
„Охрабрујемо руске партнере и домаће привреднике да у већој мери користе погодности које пружа Споразум о слободној трговини између наше две земље. Присуство и резултати руских компанија које послују на српском тржишту у банкарском сектору, енергетици, железничкој инфраструктури и другим областима, дају солидну основу руским инвеститорима за активнији наступ у повољном пословном окружењу“, рекао је он.
У име руске делегације обратио се амбасадор у Србији Александар Чепурин, који је рекао да је ова изложба важна како би се реализовала дугорочна стратегија социјално-економског развоја наших земаља. Он је истакао и важност доласка првог заменика руског министра индустрије и трговина Гљеба Никитина, који је, према речима Чепурина, подигао овај скуп на виши ниво.
Дачић је нагласио и да је са замеником руског министра имао конструктивне разговоре, те да је закључено да две земље морају да буду конкретне, како би унапредиле спољнотрговинску размену, која је, како је нагласио, испод могућности. „То што се волимо, волимо се, али треба да радимо и потребна нам је посвећеност реализацији конкретних пројеката“, рекао је Дачић.
Никитин је, са друге стране, казао да постоји много руских фирми које су заинтересоване да у Србији локализују своју производњу, односно да направе руску индустријску зону и логистичке центре са тенденцијом да се продаја реализује не само на српском и руском тржишту већ и на тржишту ЕУ, али других земаља у региону због постојања ЦЕФТА споразума.
„Србија и Русија имају добру економску сарадњу а у прошлој години физички обим увоза и извоза био је чак нешто већи од планираног. Међутим, сви ми морамо да се позабавимо како би се повећала и вредност и количина извоза и из Србије и из Русије, јер су сви економски услови за то створени. Ова привредна изложба веома је важна за унапређење и јачање пословних односа Србије и Русије и постоји предлог да се овакве манифестације одржавају два пута годишње“, истакао је он.
Иначе, од већих компанија на привредној изложби се представљају између осталих и руска корпорација „Ростек“, затим „Ростселмаш“, „Сбербанка“, али и „РЖД Интернешенел“.
Директор „Руских железница“ Сергеј Павлов тврди да ће ове године у Србији бити реализовано неколико пројеката који су и раније најављивани, а међу њима су изградња диспечерског и логистичког центра, као и оснивање заједничке компаније за одржавање инфраструктуре.
„Мислим да ћемо све те пројекте, сем можда диспечерског центра, реализовати током ове године, а почеће и реализација најкрупнијег пројекта, а то је обнова пруге Стара Пазова — Нови Сад. Пројектовање диспечерског центра је већ започето, али по свему судећи, изградња ће почети наредне године“, додаје он.
Компанија „РЖД Интернешенел“ је крајем фебруара саопштила да је пре рока завршила радове на деоници Врањска Бања — Ристовац, чиме је завршила ремонтне радове на две од три јужне деонице паневропског Коридора 10. Обнова последње деонице Винарци — Ђорђево и даље је у току, а укупна вредност пројекта реконструкције све три деонице је већа од 38 милиона америчких долара.
