Кад већина бирача мисли да земља иде у добром правцу, прича о променама нема много смисла и зато је кључна порука кандидата владајуће коалиције Александра Вучића очување стабилности, објашњава у емисији „Спутњик интервју“ Срђан Богосављевић из „Ипсос стратеџик маркетинга“. Он подсећа да је владајућа коалиција ушла у изборе с капиталом од преко 61 одсто с претходних избора који су били пре 10-11 месеци, додајући да се јавно мњење не мења тако драматично.
„Они су већ имали огромну предност. Било је потпуно јасно да опозиција треба да има једног, евентуално два кандидата и да игра на неку емоцију против Александра Вучића, а да евентуално њихови бирачи изађу боље а Вучићеви слабије па да буде нешто мало занимљиво. Друга тема ових избора, што се показало као немогуће, јесте да они бар изнедре неке нове лидере опозиције. Међутим, број кандидата је толико велики да је проценат бирача који им је расположив релативно мали, па ћемо вероватно имати подељене гласове међу мноштвом кандидата. Дакле, нико неће добити неки значај да би народ лако могао да га прихвати за неког новог препознатљивог будућег лидера“, констатује Богосављевић.
По његовом мишљењу, јасно је да ће кандидат владајуће коалиције победити на изборима. Није баш „хиљаду одсто сигурно“ да ће победити у првом кругу, али је сасвим извесно да ће бити драматично изнад осталих и да је други круг могућ једино ако се деси нека неочекивано велика излазност.
Како каже Бојан Клачар, извршни директор ЦеСИД-а, излазност је једна од кључних ставки коју треба пратити на овим изборима, а може бити занимљиво и понашање бирача коалиционих партнера СНС.
„Вучић је увидео да је потребно на томе много радити. Због тога у кампањи имамо све лидере странака које су га подржале, таргетирано биране градове у којима се одржавају митинзи, тако да на овим изборима чекамо излазност и понашање његових коалиционих партнера. Заправо, кључно питање за 2. април није ко ће бити победник, мале су шансе да то буде било ко други осим Вучића, кључно питање је да ли ће бити другог круга или не“, каже Клачар.
Кад је реч о осталим кандидатима, Вук Јеремић је једно време био на другом месту, сада је Саша Јанковић, а појавио се и Прелетачевић Бели, наводи Богосављевић. Постоје два опозициона блока у којима је „јако много шетње“, примећује Богосављевић, који та два блока карактерише као „проруски и непроруски“.
„Опција наглашеније проруска би била Обрадовић, Шешељ и Александар Поповић, а она не баш толико би била Јанковић и Вук Јеремић“, сматра он, док за Прелетачевића каже да је тешко рећи шта је његов став.
Прелетачевић се обраћа пре свега младима, који су у свим истраживањима испод просека у групи оних који излазе на изборе, имају прилично ниско поверење у политичке странке и доста измењене медијске навике, оцењује Клачар. „Наравно, ту постоји одређена врста не бих рекао бунта, али сасвим сигурно незадовљства, имајући у виду њихов социјално-економски статус јер Србија има проблеме са запошљавањем младих између 18 и 30 година“, додаје он.
По мишљењу Богосављевића, Прелетачевић ће узети један број гласова Саши Јанковићу, али и Вуку Јермићу, Саши Радуловићу, а не би искључио ни Шешеља. „Говоримо о човеку који може да досегне пет одсто, можда чак да оде и до 200.000 али реално 100-150.000 бирача који ће кад треба да узме део неопредељених и онда покупи оне несигурне код мало јачих кандидата“, прецизира он.
На питање зашто је створена референдумска атмосфера у предизборној кампањи ако је већ кандидат владајуће коалиције убедљиво испред у рејтинзима, Клачар наводи да је циљ Вучића да задржи политички капитал који има, а „сасвим сигурно његово бирачко тело не показује никакве симпатије према ономе што он зове ДОС, иако досовских кандидата дефакто немамо“.
С друге стране, објашњава он, опозициони кандидати имају проблем — нису успели да дођу до лидера, нису решили своје интерне проблеме и нису дошли до тога да дефинишу неки свој тематски оквир у коме би се кретали, па је опозиција принуђена да иде на поларизирајућу кампању.
„Нисам сигуран да је то кампања која њима може да гарантује добар резултат зато што им неке друге ствари не иду у прилог, пре свега чињеница да људи, када их питате, колико год били незадовољни својим личним животом, нису незадовољни радом владе. У таквој атмосфери, стратегија опозиције да напада Вучића може да задржи само најчвршћи део њиховог бирачког тела али нема потенцијала да дође до неких других људи који су били неопредељени и који су апстинирали на прошлим изборима“, додаје Клачар.
Кад је реч о утицају запаљиве реторике и медијских блаћења на рејтинг кандидата, Богосављевић каже да постоји реално ситуација кока-коле — кад је неко толико јак у својој позицији да сви остали морају да га нападају.
„Они ће се борити за бираче један против другог, али се декларишу као противници Вучића јер је то једино што сада имају. А оно што се дешава јесте да не падају позитивни поени и рејтинг, али расту негативни“, указује Богосављевић, који „трку за оног ко више не воли Вучића“ и персонализацију схвата као немогућност да се кандидују неке озбиљне теме. Притом, кључна тема је, сматра, параметар који се у истраживању јавног мњења зове „да ли земља иде у добром правцу“, а кад већина мисли да земља иде у добром правцу, прича о променама нема много смисла.
Међутим, према речима Богосављевића, у истраживањима се такође примећује тенденција да ономе кога Вучић напада рејтинг расте, „јер кога он напада, тај постаје видљив онима који не воле Вучића као неко кога и сам Вучић респектује“. Како каже, у једном тренутку Јеремић је био мета више напада, сад је Саша Јанковић, па је он тренутно популарнији.
Саговорнике Спутњика смо питали и да ли помињање украјинског и македонског сценарија пролази код бирача. „Објективно, у региону постоје проблеми, а чињеница је да су ствари у Србији много стабилније него готово у свакој држави у региону. Друга ствар је да одређен број бирача на које може да рачуна Вучић није спремно на било какве промене и њима је порука о политичкој стабилности и те како важна“, каже Клачар, истичући да о тој кључној Вучићевој поруци — заштити политичке стабилности говоре и његови спотови.
На питање да ли би у Србији била могућа она врста изненађења какву су приредили „брегзит“ и победа Трампа, Клачар и Богосављевић истичу да им је веома тешко да замисле такав сценарио.
„У животу никад не можете бити сто одсто сигурни, али имајући у виду истраживачке трендове, они иду у прилог томе да је било какав сценарио у ком Вучић није председник мање вероватан. Постоји друга ситуација која може неке ствари да преокрене: ако се деси да буде другог круга. Други круг је већ димензија у којој опозиција може само да профитира, ко год био тај кандидат, јер у том моменту ми можемо да добијемо можда неког будућег новог лидера опозиције“, наводи Клачар и понавља да су мале шансе да дође до изненађења какво је било у Америци.
Према речима Богосављевића, резултати врло јасно показују да је Вучић далеко испред осталих кандидата.
„Оно што се тренутно кува и лоше ради за владајућу коалицију, то је што се прича о сигурној победи у првом кругу. У том случају, други круг би могао да изазове наду свима онима којима се не допада Вучић да онда крену на њега, али јако је тешко замислити сценарио у ком би он изгубио“, закључује Богосављевић.
