У дану када су медији јављали да су оба дома Парламента Велике Британије подржала закон о изласку Британије из Европске уније, готово непримећено је прошла вест о томе да ЕУ издваја 2,5 милиона евра за подршку невладиним организацијама (НВО) у Кини.
Циљ тендера је, како је наведено у документу Европске комисије, да се повећа потенцијал кинеских организација цивилног друштва. Учесници тендера, организације из Европске уније или Кине, имају рок до 24. априла да представе план за јачање капацитета цивилног друштва.
Како тумачити чињеницу да ЕУ, која је и даље без одговора на своје многобројне проблеме, има амбицију да са скромних 2,5 милиона евра покушава да решава туђе. Ни мање ни више него у Кини, другој економији света.
Према речима дугогодишњег спољнополитичког коментатора и доброг познаваоца прилика у Кини Борислава Коркоделовића, ЕУ ће, колико год буде могла, настојати да има неку врсту утицаја у међународним односима, без обзира у којим се тешкоћама налазила. Она, напросто, себе доживљава као један од главних полова у свету, додао је он, али и указује на уистину занемарива средства у односу на величину цивилног сектора у Кини.
Он је изузетно масован и од 1980. до 2010. године број организација је устостручен са 4.500 на 450.000. За протеклих шест година та бројка је вероватно и удвостручена, сматра Коркоделовић и прецизира да је реч о друштвеним организацијама, како их у Кини називају, које су најсличније НВО на западу.
Међу свим тим организацијама око 7.000 је оних којима су оснивачи у иностранству или су филијале иностраних. На њих се односи нови закон који је у Кини ступио на снагу 1. јануара ове године, напомиње Коркоделовић.
Закон, како је објаснио, прописује детаљну процедуру која, поред осталог, захтева да се све стране НВО региструју код полиције и да имају једног званично одобреног кинеског партнера, или такозвану професионалну надзорну јединицу. Многе од тих 7.000 НВО, међу којима су и тако велике попут Светског економског форума, или Фондације Била и Мелинде Гејтс, имају проблем да испуне захтеве које траже кинеске власти, каже Коркоделовић. До сада их је, како напомиње, регистровано тек око 40.
„Мени личи да је најављена подршка Европске комисије цивилном сектору у Кини реакција и исказивање одређеног незадовољства законом који се односи на стране НВО, који је по тумачењу и доживљају ЕУ, доста рестриктиван“, каже саговорник Спутњика.
Коркоделовић, с друге стране, напомиње да је закон о страним НВО пак био реакција кинеског руководства на такозване обојене револуције које су се догађале свуда у свету, управо под окриљем или уз помоћ западних НВО.
Он указује на то да су кинеске власти иначе веома спремне да прихвате оне организације, пре свега домаће, које се баве решавањем основних животних проблема.
„Крилатица власти у Кини је да је мање битно цивилно друштво од цивилизованог друштва“, указује саговорник Спутњика, истичући спремност државе да подржи активност домаћих НВО, јер могу да јој помогну, поготово када је реч о привредном и друштвеном напретку земље, посебно у области екологије, образовања…
„Без обзира на изузетно добро организован и квалификован бирократски апарат и на моћну партију која је предводник друштвених кретања, држава схвата да у тако пространој и многољудној земљи не може у потпуности да покрије све активности. Поготово што је друштво све сложеније, разуђеније и у којем има све више појединачних интереса и све више људи, који захваљујући материјалном напретку, могу да промовишу те интересе“, објашњава Коркоделовић.
За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, вест о ЕУ финансирању НВО у Кини је потпуно у складу са политиком противљења кинеском утицају која је све присутнија на Западу.
Европска унија, подсећа он, дуже од две деценије финансира цивилни сектор у земљама које нису чланице ЕУ, па чак ни кандидати за ЕУ. И то се, како објашњава, ради из два разлога.
„Један је у складу са такозваним ЕУ вредностима, финансирају се разни пројекти који треба да допринесу побољшању животних стандарда. Други је злоупотреба овог првог — ради се на геополитичком утицају, на финансирању свега онога што може да буде средство дестабилизације тих земаља у складу са жељама Брисела и водећих европских центара моћи“, каже за Спутњик Анђелковић.
У том светлу види и најаву да ће Европска комисија помоћи цивилни сектор у Кини.
„Не верујем да се ту ради о жељи да се ту много помогне кинеским грађанима, већ се ради о јачању полуга за геополитички утицај за деловање унутар Кине“, каже Анђелковић.
То што је у питању симболична сума новца он види као потребу да се испроба реакција кинеских власти. С временом би се, како сматра, та сума повећавала.
„Али мислим да ће Кина као озбиљна држава наћи начина да спречи ту врсту потенцијалних злоупотреба невладиног сектора, односно фондова ЕУ“, каже он.
На целу ствар, сматра, треба гледати из геополитичког угла.
„Као што је ЕУ својевремено снажно подржавала невладин сектор у Русији, не да би побољшала животне услове и генерално амбијент грађана Руске Федерације, већ да би створила себи полуге за утицај ради реализације својих циљева, то се данас ради у Кини“, констатује он.
На питање да ли је ЕУ, са свим проблемима са којима се носи, данас уопште у ситуацији да некога дестабилизује, а поготово Кину, Анђелковић напомиње да је ЕУ врло сложена конструкција.
„Ту имамо моћне земље, као што је Немачка, које су врло богате, снажне, које и даље јесу фактор који може да делује далеко од својих граница, па и у Кини. Наравно преко трансмисије коју јој пружа ЕУ и њене структуре. Без обзира на унутрашње проблеме, ЕУ је и даље довољно снажна да делује чак и на простору Кине“, оценио је Анђелковић.
Он, међутим, додаје да је и Кина све снажнија и да и она може да делује на простору ЕУ.
„Видели смо на примеру Русије да она данас преко својих полуга моћи, од невладиног сектора до медијске сфере, може итекако да делује на простору ЕУ. Можда и ефикасније него ЕУ у Русији. ЕУ јесте у стању да задаје ударце, али можда превиђа да и Кина има те потенцијале и то можда још и више од Немачке и других водећих европских земаља“, оценио је Анђелковић за Спутњик.
